Počasna Palma Bertolučiju
Počasna Zlatna palma, novoustanovljena nagrada Filmskog festivala u Kanu, dodeljena je slavnom italijanskom reditelju Bernardu Bertolučiju (Bertolucci), a biće mu uručena na svečanoj ceremoniji otvaranja 64. Kana 11. maja. Predsednik Filmskog festivala u Kanu Žil Žakob (Gilles Jacob) istakao je kvalitet i originalnost Bertolučijevih filmova, zahvaljujući čemu i postaje dobitnik prve počasne Zlatne palme.
Počasna Zlatna palma, novoustanovljena nagrada Filmskog festivala u Kanu, dodeljena je slavnom italijanskom reditelju Bernardu Bertolučiju (Bertolucci), a biće mu uručena na svečanoj ceremoniji otvaranja 64. Kana 11. maja.
Predsednik Filmskog festivala u Kanu Žil Žakob (Gilles Jacob) istakao je kvalitet i originalnost Bertolučijevih filmova, zahvaljujući čemu i postaje dobitnik prve počasne Zlatne palme.
Počasna Zlatna palma ranije je povremeno dodeljivana, a njeni dobitnici su reditelji Vudi Alen (Woody Allen), Klint Istvud (Clint Eastwood), Alan Rene (Alan Resnais) i Žerar Uri (Gerard Oury), kao i glumice Žana Moro (Jeanne Moreau) i Džejn Fonda (Jane).
Organizatori Filmskog festivala u Kanu najavili su da će ta nagrada biti dodeljivana ubuduće svake godine “bitnom filmskom autoru čiji je rad autoritativan”, a koji nikada nije dobio glavnu nagradu Kana - Zlatnu palmu.
Bertoluči je, kako je istaknuto, režirao “intimna italijanska filmska remek-dela kao monumentalne freske”.
Bertolučijeva politička i društvena angažovanost, vođena prefinjenom lirikom i elegantnom i preciznom režijom, obezbedila je njegovim filmovima jedinstveno mesto u istoriji svetske kinematografije, saopštili su organizatori 64. Kana.
Među filmovima 71-godišnjeg Bartolučija su “Poslednji tango u Parizu”, “Dvadeseti vek”, “Poslednji kineski car”, “Pre revolucije”, “Strategija pauka”, “Konformista”, “Čaj u Sahari”, “Mali buda”, “Ukradena lepota”, “Opčinjeni” i “Sanjari”.
Rođen u Parmi 1941. godine, Bertoluči je počeo karijeru kao asistent Pijera Paola Pazolinija 1961. godine, a već naredne je završio scenario za prvi film ‘The Grim Reaper’, koji je prikazan u Veneciji.
Napisao je potom scenario za film Serđa Leonea ‘Bilo jednom na Zapadu’ (1967) i režirao “Strategiju pauka” i adaptaciju romana Alberta Moravije “Konformista”. Filmom “Poslednji tango u Parizu”, sa Marijom Šnajder i Marlonom Brandom, ostvario je veliki uspeh, ali je naisaso i na kontroverzne reakcije, pa je to ostvarenje neko vreme bilo zabranjeno i u njegovoj rodnoj Italiji.
Za “Poslednji kineski car” (1985) osvojio je devet Oskara 1988. godine, uključujući za najbolju reziju i film.
Kanski festival počeće 11. maja premijerom romantične komedije “Ponoć u Parizu” Vudija Alena u kojem manju ulogu ima i prva dama Francuske Karla Bruni Sarkozi (Carla Bruni-Sarkozy).
Glavnim festivalskim žirijem predsedavaće američki glumac Robert De Niro, a Emir Kusturica, dvostruki dobitnik Zlatne palme, predsednik je programa “Izvestan pogled” (Un Certain Regard).
Prošle godine žirijem Kana predsedavao je američki reditelj Tim Barton, a Zlatna palma za najbolji film dodeljena je mističnom tajlandskom filmu “Ujak Bunmi koji može da se seti svojih prethodnih života” Apičatponga Verasetakula (Apichatpong Weerasethakul).
Sajt Filmskog festivala u Kanu je www.festival-cannes.com
(SEEcult.org)
