Vrt uživanja i u Sarajevu
Izložbu “Vrt uživanja” Mladena Miljanovića, predstavnika Bosne i Hercegovine na 55. Bijenalu umetnosti u Veneciji, moći će da vidi od 27. februara i sarajevska publika u Umetničkoj galeriji BiH, u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS), u kojem je nedavno takođe održana.
To je bila poslednja izložba MSURS u 2013. godini, a a osmišljena je u cilju obeležavanja najznačajnijeg internacionalnog projekta tog muzeja koji je uspešno predstavljen na 55. Bijenalu u Veneciji na kojem je BiH prvi put učestvovala posle deset godina.
Projekat “Vrta uživanja” zasnovan je na ideji o neobuzdanosti individualnih želja, individualnih istina kolektivnog apsurda ovovremene realnosti, zabeleženih na prostoru Bosne. Ti konceptualni nosioci, materijalizovani kao reminiscencije na poznato renesansno delo Hijeronimusa Boša “Vrt zemaljskih uživanja” (oko 1500. godine), čvrsto su ukorenjeni u ovovremeni materijalni svet raznovrsnih iskustava običnih ljudi, kao najautentičnijih i najbanalnijih realnosti posttranzicionog društva. Mističan, do današnjih dana nerastumačen, Bošiv triptih bio je početni predložak Miljanoviću za osmišljavanje izuzetno zahtevnog rada, realizovanog tehnikom graviranog crteža na mermernoj ploči, koja je široko prihvaćena u zanatskoj realizaciji nadgrobnih spomenika na prostoru Balkana, navela je u katalogu kustoskinja izložbe i muzejska savetnica u MSURS Sarita Vujković.
Sarita Vujković i Miljanović, Paviljon BiH u Veneciji
Miljanović u svom radu, prema njenim rečima, gotovo antropološki “secira” ljudski život. Njega zanimaju sličnosti i razlike među ljudima, kako ljudi žive, šta misle i kako se odnose prema svojim individualnim užicima.
“Kultura je temeljni pojam njegovog antropološkog pogleda koji uočava sličnosti i razlike unutar konkretnog društva, u kome obitava i čiji je sam akter. Njegova alegorijska substitucija u okviru koje pronalazi i izdvaja instrumente individualnog užitka, smišljen su pokušaj materijalizacije enciklopedije kao univerzalnog zbira znanja, a u ovom slučaju individualnih želja i neostvarenih mogućnosti. Individualne istine koje umetnik pronalazi i izdvaja čine kolektivni apsurd doživljen kao instrument kolektivnog paradoksa, kao aktuelne osobenosti celokupnog bosanskohercegovačkog prostora i regiona”, navela je Sarita Vujković.
Performans na otvaranju Paviljona BiH na 55. Bijenalu u Veneciji
Projekat “Vrt uživanja” angažovano je umetničko delo koje teži višedimenzionalnoj istorijskoj perspektivi, sa jakim konotacijama koje zalaze u socijalno-politički, etički, ekonomski i kulturni kontekst istočnoevropskog društva iz kojeg umetnik dolazi. U okviru tog projekta, koji čine tri uzajamno povezane celine (mermerni triptih, video rad i prostorna instalacija), Miljanović je pozicioniran kao aktivista čija se umetnička praksa na sasvim određen način postavlja i kao model koji omogućava delovanje iz lokalne sredine. Njegovo aktuelno, relevantno, globalno saznanje, promišljeno kroz lokalni kontekst, stvara novu i jasnu umetničku spoznaju, koja je bitan označitelj celog rada.
U instаlаciji je objedinjeno više od sto motivа prikupljenih sа nаdgrobnih pločа nа području centrаlnog Bаlkаnа.
Instalacija “Vrt uživanja” - gravirani crtež na granitu
Prema rečima Miljanovića, glаvni rаzlog ljudi zа izbor tih motivа jeste element životnog užitkа i želje zа njegovom večnom predstаvom posredstvom reаlnog. Rаzvoj tog oblikа prikаzivаnjа je pаrаlelаn društvenoj pojаvi kičа i turbofolkа 80-ih i 90-ih godinа.
Rаd predstavlja dijаlog od 500 godinа, koji revidirа užitke i njihovu individuаlnu predstаvu dаnаs, kаo stereotipnu i pesimističku viziju društvа, naveo je bio Miljanović povodom izložbe na Bijenalu u Veneciji, čije je otvaranje bilo u znaku performansa "Težina želja” tokom kojeg je više od sat vremena držao u rukama tešku mermernu ploču u formi nadgrobnog spomenika.
Miljanović je, kao auditivni segment postavke, osmislio i video rad “Dopadljiva harmonija apsurda”, u kojem članovi Banjalučke filharmonije istovremeno sviraju svoje omiljene melodije. U brojnosti tih melodičnih pluraliteta, vođenih ličnim željama, interesima i načinima življenja u jednom društvu, ogleda se i raznolikost bosanskohercegovačkog prostora, njegova kulturna dinamičnost - nekad podsticajna i kompaktna, a nekad destruktivna i razorna do krajnjih granica rasula.
Rođen 1981. godine u Zenici, Mladen Miljanović je diplomirao na Akademiji umetnosti u Banjaluci, a učestvovao je na brojnim međunarodnim izložbama i imao niz značajnih solo izložbi. Dobitnik je nagrade Zvono za najboljeg mladog umetnika u BiH 2007. godine, kao i Henkel Art.Award za 2009. godinu, na osnovu koje je 2010. izlagao u bečkom MUMOK-u.
Učestvovao je, između ostalog, i na trijenalu “Mlađi od Isusa” u njujorškom Novom muzeju 2009. godine, kao i na izložbi u Palati Forti u Veroni 2009. godine, te na 53. Oktobarskom salonu u Beogradu 2011. U Veneciji je izlagao 2012. godine, u slovenačkoj galeriji A plus A, gde se predstavio solo izložbom “Laku noć - Stanje stvari” koju je predstavio potom i u MC galeriji u Njujorku.
Miljanović učestvuje i na aktuelnoj izložbi “Iz/uzetnosti” u MSURS u Banjaluci, koju čini izbor otkupljenih i poklonjenih radova više od 30 umetnika iz BiH, ali i zemalja u regionu, a organizovana je povodom desetogodišnjice postojanja MSURS-a.
Izložba “Iz/uzetnosti - Savremene vizure kulturne baštine/nove smernice buduće stalne postavke”, čija je autorka koncepcije Sarita Vujković, obuhvata 36 radova 32 umetnika, a otvorena je u MSURS do 13. aprila.
(SEEcult.org)
