Diva Greta Garbo u Kinoteci
Jugoslovenska kinoteka nastavlja ciklus diva svetskog filma izborom ostvarenja iz opusa Grete Garbo (1905-1990) jedne od najvećih i najtajanstvenijih holivudskih zvezda, koja je bila četiri puta nominovana za Oskara za glavnu žensku ulogu, ali ga nikada nije osvojila.
Ciklus posvećen Greti Garbo obuhvata od 18. do 20. novembra filmove “Ana Karenjina” (1935), “Ana Kristi” (1930) i “Telo i đavo” (1926) Klarensa Brauna (Clarence Brown), “Marija Valevska” (1937) Brauna i Gustava Mačatija (Machaty), “Ulica radosti” (1925) Georga Vilhelma Pabsta (Wilhelm), “Dama sa kamelijama” (1937) Džordža Kjukora (George Cukor), “Kraljica Kristina” (1933) Rubena Mamuliana (Rouben Mamoulian), “Divlja orhideja” (1929) Sidnija Frenklina (Sidney Franklin) i “Ninočka” (1939) Ernsta Lubiča (Lubitch).
“Nikad nisam rekla, Želim da budem sama. Samo sam rekla, Želim da me ostave na miru! Tu je sva razlika”, govorila je slavna glumica, kojoj je dodeljen specijalni Oskar 1955. godine, ali se nije pojavila na dodeli nagrade. U njeno ime ga je primila Nensi Keli, a nagrada joj je poslata poštom na kućnu adresu.
Rođena 18. septembra 1905. godine u Stokholmu kao Greta Lovisa Gustafson, u 13. godini napustila je školu da bi brinula o ocu koji je bio lošeg zdravlja i često bez posla. Dve godine kasnije otac joj je umro, nakon čega je počela da radi kao prodavačica u jednoj robnoj kući. Da bi poboljšali prodaju muške garderobe stavili su je u nekoliko reklamnih kataloga, a njena fotogeničnost donela joj je ubrzo prvu ulogu na filmu (Peter the Tramp, 1922).
Uskoro je dobila stipendiju za studije u prestižnom Kraljevskom dramskom pozorištu, ali je prekinula školovanje posle samo godinu dana i susreta sa rediteljem Moricom Stilerom, švedskim vodećim rediteljem nemih filmova, koji je tražio mladu glumicu za film “Legenda o Gesti Berling” 1924. Uspeh tog filma u Švedskoj i Nemačkoj proslavio je Gretu Garbo.
Prijateljstvo i saradnja sa Stilerom, kako je naveo Đorđe Zelenović u programu Kinoteke, promenili su njenu karijeru i život zauvek. Stiler joj je bio mentor i ubedio ju je da svoje prezime promeni u Garbo.
Sledeći film “Streets of Sorrow” (1925) u kojem je glumila prostitutku potvrdio je njen zvezdani status u Evropi. Film je privukao pažnju Luisa B. Mejera, glavnog čoveka MGM studija, koji je pozvao Stilera da radi u Americi. Stiler je postavio uslov da i mlada Greta Garbo bude deo tog ugovora. Iako nevoljno, Mejer je pristao.
Kao 19godišnjakinja, Greta Garbo je stigla u Ameriku 1925. godine. Njen dolazak je bio tih i od početka pokazivala je odbojnost prema novinama i publicitetu i da otkrije bilo šta iz privatnog života. Tada je kratko izjavila novinarima: “Rodila sam se. Imala sam majku i oca. Išla sam u školu. Zašto je to bitno?”
Ali planirani Garbo-Stiler projekat nikad se nije ostvario, iako je ona praktično odmah počela da snima, Stiler nije angažovan da režira film “The Torrent” (1926) koji je bio njen američki debi. Posle raskida ugovora sa MGM-om, Stiler prelazi u Paramount, ali posle svađe sa čelnicima tog studija odlazi nazad u Švedsku 1928. i umire godinu dana kasnije.
Greta Garbo odmah postaje zvezda, a njena sledeća dva filma (The Temptress i Telo i đavo) iz 1926. postaju hitovi i prave od nje svetsku zvezdu.
Za MGM Greta Garbo je bila njihova najveća zvezda, a njena prva tri filma za taj studio donela su im 13 osto ukupnog prihoda tokom 1925. i 1926.
Posle sukoba sa MGM-om i pretnje da će da se vrati u Švedsku, dobila je novi ugovor koji je predviđao za to vreme rekordnih 270.000 dolara po filmu i dotad neviđenu kontrolu oko izbora uloga i filmova u kojima će da glumi.
Greta Garbo je na mnogo načina predstavljala novu vrstu holivudskih glumica, one čija kombinacija ranjivosti, seksulanosti, strastvenosti i misterioznosti privlači i mušku i žensku publiku pođednako. Njen stil menjao je tok američke mode, dok je njena povučenost (poslednji intervju dala je 1927. godine) samo pojačavala fasciniranost publike njom.
Pojava zvučnih filmova predstavljala je novi izazov za njenu karijeru.
Producenti su strahovali da će njena zvezdana moć biti umanjena njenim akcentom i niskim i dubokim glasom. Na kraju MGM je popustio i Garbo je snimila svoj prvi zvučni film 1930. godine - adaptaciju romana “Ana Kristi” Judžina O ‘Nila. Film je bio veliki hit, reklamiran je pod sloganom “Garbo govori”, snimljene su američka i nemačka verzija filma. Greta Garbo je glumila u obe i uvek je kao dražu navodila nemačku, snimljenu nekoliko meseci kasnije.
Sledeća uloga bila je u filmu Sjuzan Lenoks “Uspon i pad” u kojem joj je partner bio Klerk Gebl, koga otvoreno nije volela, a ni on nju. Smatrao ju je snobom.
Usledile su uloge u brojnim filmovima (Kraljica Kristina, Dama sa kamelijama, Grand Hotel, Mata Hari, Marija Valevska…). Glumila je u dve ekranizacije “Ane Karenjine” - (Ljubav, 1927. i Ana Karenjina, 1935).
Kasnih 30-ih godina 20. veka njena slava počinje da bledi. Amerika je bila u depresiji, njen kosmopolitski stil nije imao uticaja na publiku kao nekad. U Evropi, gde je bila velika zvezda, počinjao je Drugi svetski rat. U pokušaju da spase svoju karijeru snima filmove “Ninočka” i “Two Faced Woman”, ali nijedan nije ostvario uspeh prethodnih. Posle još jednog nesporazuma sa glavešinama MGM, Greta Garbo se povlači iz sveta glume.
Daleko od svetlosti reflektora Greta Garbo se povukla u svoj svet, u koji je retko koga puštala. Iako je imala nekoliko ljubavi, među kojima su i žene, a nikada se nije udavala. “Ne morate biti u braku da biste imali dobrog prijatelja za partnera celi život”, govorila je.
Tokom Drugog svetskog rata nije davala izjave o ratu, za razliku od ostalih holivudskih i evropskih glumaca i glumica, za šta je stalno dobijala kritike.
Iz Los Anđelesa se preselila u Njujork, a 1950. godine postaje državljanka SAD. Jedna od ponuđenih uloga za povratak na filmsko platno bila je u filmu “Bulaver sumraka” Bilija Vajldera, ali ju je odbila. Prihvatila ju je Glorija Svanson, kojoj je donela nominaciju za Oskar za glavnu žensku ulogu.
Retka pojavljivanja Grete Garbo u javnosti za 50 godina postala su prava medijska senzacija, a jedno od malobrojnih je bio i susret sa predsednikom Džonom Kenedijem i Džeki Kenedi u Beloj kući.
Greta Garbo je 1960. dobila zvezdu na Stazi slavnih u Los Anđelesu.
Preminula je u Njujorku 15. aprila 1990. godine.
Spomenuta je u pesmama “Greta” (Mylène Farmer), “The Ballad of Michael Valentine” benda Kilers (The Killers), “Perfect Skin” Lojda Kola… Jedna je od holivudskih legendi u Madoninoj pesmi “Vogue”.
Na 110-godišnjicu rođenja 2015. godine njen lik će se pojaviti na novčanici od 50 švedskih kruna. Lik Grete Garbo već krasi poštanske marke u Švedskoj, Nemačkoj i SAD.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
