Završen 36. Interliber
Zagrebački Sajam knjiga Interliber predstavio je u 36. izdanju više od 240 domaćih i stranih izdavača, a protekao je u znaku brojnih promocija i gostovanja autora, uz popuste na književna izdanja, dodelu tradicionalnih nagrada i besplatan ulaz. Uz prateće sajmove muzike, multimedije, inovacija i igrica, privukao je, kako su procenili organizatori, više od 100.000 ljudi.
Na Interliberu je tradicionalno dodeljena nagrada “Kočićevo pero” Zadužbine “Petar Kočić” iz Banjaluke, koju je za 2013. dobio hrvatski novinar i pisac Predrag Lucić za knjigu “Guske u magli”.
Nagradu je jednoglasno dodelio žiri koji su činili Miljenko Jergović iz Zagreba, Mladen Vesković iz Beograda i voditelj Zadužbine Petar Kočić Nikola Vukolić iz Banjaluke.
Na Interliberu je objavljeno i da je ovogodišnji dobitnik nagrade “Kiklop” za životno delo Milivoj Solar, a nagrada će mu biti uručena na 19. sajmu “Sa(n)jam knjige u Istri, koji će biti održan od 5. do 15. decembra u Puli.
Zvezda 36. Interlibera bio je Adam Džonson (Johnson), dobitnik Pulicerove nagrade za književnost 2013. godine za roman “Sin gospodara siročadi”, u izdanju Školske knjige na hrvatskom.
Interliber je posetio i predsednik Hrvatske Ivo Josipović koji je ocenio da je to “izuzetno važna manifestacija koja pokazuje da knjiga nije mrtva kao što neki govore”.
Iako je i Josipović ocenio da postoji određena kriza izdavaštva, izrazio je uverenje da će knjiga, bilo u štampanom ili elektronskom obliku, ostati temelj ljudske civilizacije.
Interliber su već prvog dana, 12. novembra, posetili ministarka kulture Hrvatske Andrea Zlatar Violić, gradonačelnik Zagreba Milan Bandić i predsednik Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti Zvonko Kusić.
Ministarka je opisala Interliber kao sajam čitanja i kupovine knjiga, a kritički se osvrnula na stanje u izdavaštvu, ocenjujući da stagnira od 2008. godine. Najavila je da će ove godine biti deset odsto više novca za otkup knjiga, ističući da Ministarstvo kulture, podržava i autore, i izdavače, a sada i distribuciju knjiga.
Andrea Zlatar najavila je podršku i elektronskoj knjizi i otvaranju malih biblioteka.
Interliber je bio prilika i za razgovore o jačanju saradnje u oblasti knjige u regionu, pa je izmedju ostalog, na inicijativu portala za knjigu i kulturu čitanja Moderna vremena Info, u saradnji sa udruženjem Knjižni blok, održan radni sastanak predstavnika književnih sektora Hrvatske i Srbije.
Srbija je, inače, prvi put posle raspada bivše Jugoslavije, imala nacionalni štand na Interliberu, u organizaciji Narodne biblioteke Srbije i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Osim NBS, koja je izložila najreprezentativnija nacionalna izdanja i sopstvenu izdavačku produkciju (oko 500 publikacija), još dvadesetak izdavačkih kuća izložilo je oko 2.000 naslova.
Nastup Srbije počeo je predstavljanjem knjige “Zvezde supermarket kulture” kulturološkinje i analitičarke medija Maje Vukadinović, u izdanju kuće Clio. Autorka je rasvetlila ključne medijske fenomene današnjice, kao što su (ne)kultura spektakla, uticaj tabloidizacije medija na stvaranje zvezda, dominantne vrednosti društava… Posebno je govorila o poziciji književnika kao medijskih ličnosti.
Nacionalni štand Srbije posetio je i hrvatski predsednik Josipović, a o saradnji književnih scena Srbije i Hrvatske posebno je bilo reči na okruglom stolu na kojem su učestvovali predstavnici ministarstava kulture dve zemlje, nacionalnih biblioteka, kao i udruženja izdavača i knjižara.
Među gostima Interlibera bio je i srpski pisac i pesnik za decu Ljubivoje Ršumović, koji je otvorio nedavni 58. Sajam knjiga u Beogradu, a u Zagrebu je održao predavanje “Detinjstvo je otac čovekove ličnosti” ili “Sve što treba da znamo o književnom stvaralaštvu za decu”.
Između ostalog, istakao je da je književno stvaralaštvo za decu imperativ modernog vremena, te da bez podsticanja mašte nema ni stvarnog sveta, a bez igre je nezamisliva svaka kreativnost i lucidan duh.
Na Interliberu je, između ostalog, predstavljeno i prvo kolo "Djela Ive Andrića”, u izdanju Školske knjige, koje obuhvata njegova dela "Travnička hronika“, "Na Drini ćuprija“, "Mara milosnica i druge pripovijetke“, "Prokleta avlija“ i "Gospođica”.
Akademik Krešimir Nemec rekao je na promociji da u Hrvatskoj postoje javne i pritajene rezerve, pa čak i antipatije prema nobelovcu Andriću, čije se ime najčešće spominje u kontekstu njegove postjugoslovenske recepcije i prepucavanja čiji je on pisac i kome pripada.
Prema rečima Nemeca, već godinama se priča o tome kako je Andrić otišao u Beograd i prodao se Srbima za diplomatsku službu, te da je bio notorni Jugoslaven i da se odrekao hrvatstva.
Andrić u svom jugoslovenskom stajalištu da su Hrvati, Slovenci i Srbi samo tri plemena jednoga naroda nije bio usamljen, istakao je Nemec, napominjući da su, poput Andrića, na ekavicu prešli i Krleža, A. B. Šimić, Ujević, Krklec, Barac, Čerina, Donadini i drugi.
Ocenjujući da je Andrić polivalentan, višepripadni pisac, koji nije shvatljiv unutar jedne nacionalne književnosti, Nemec je rekao da je Andrić “i hrvatski i srpski i pisac cele Bosne”.
I izdavači iz BiH predstavljeni su na nacionalnom štandu, u organizaciji Udruženja izdavača i knjižara Bosne i Hercegovine.
Prema rečima Ibrahima Spahića, posetioci su posebno zanimanje pokazali za nagrađene autore iz 2012. godine na konkursu Fondacije za izdavaštvo-nakladništvo Sarajevo, te za dela Tvrtka Kulenovića, Skendera Kulenovića, Danila Kiša, Nedžada Ibrišimovića, poeziju Abdulaha Sidrana…
(SEEcult.org)
