DJ Đurić u MSUV
Umetnik Uroš Đurić nastupiće kao DJ na zatvaranju svoje izložbe “Strategije ekscesa ili ko se žuri uleti mu Đurić” 26. juna u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.
Đurić će puštati muziku uz prateći video materijal u Atrijumu MSUV-a.
Izložba “Strategije ekscesa ili ko se žuri uleti mu Đurić”, prema rečima kustosa Nebojše Milenkovića, nudi odgovor na pitanje ko je zapravo Uroš Đurić - da li je vešt medijski manipulator ili je neko ko vrlo vešto koristi ono što je kontekst društva u kojem njegova umetnost nastaje, kao i traume i potrebe tog društva da ima upravo takvog umetnika. Đurić je, kako navodi Milenković, uspeo u najvećoj mogućoj meri da celokupnim umetničkim postojanjem, u skladu s konceptualnom definicijom umetnika kao umetnosti, konceptualizuje sam sebe. Uroš Đurić je zapravo njegova umetnost, naveo je Milenković tokom nedavnog vođenja kroz izložbu.
Đurić je predstavio na izložbi u MSUV novi rad “xxxx” - fotografiju na kojoj je nag do ispod pasa, sa desnom rukom u zavoju. Tim radom odgovara na dilemu da li u ovoj sredini savremena umetnost funkcioniše isključivo na nivou skandala, ekscesa i incidenta.
"Kao vrhunski čin umetničkog narcizma, ali i hrabrosti da se stane iza vlastitog dela, odnosno onoga što ono treba da predstavlja, Đurić u prvi plan svoje umetnosti teatralno istura sebe. Autoistorizacija i autoironizacija su strategije koje Uroš dosledno primenjuje ili, kako sam kaže: ’Reč je o projekciji ličnosti kao posrednika ideja’. Iskustva istorijskih avangardi, posebno kasnog Maljeviča, kao element uzvišenog do kog mu je stalo, on kombinuje sa banalnostima svakodnevice – proizvodeći likovni jezik unutar kog su moguća strateška pomeranja, ali čiji magistralni pravac ostaje isti. U Đurićevom slučaju autoportret postaje ready-made – sredstvo inteligentnog poigravanja, kako sa samim sobom tako, pođednako, i sa samom umetnošću, njenim kontekstima, institucijama, art-sistemom, medijima, kao i društvom i njegovom (ne)sposobnošću da se izbori i u sebe integriše različite ekscese i incidente čija je osnovna namera unošenje poremećaja u očekivane društveno-umetničke kontekste“, naveo je Milenković u katalogu izložbe.
Đurić je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Slikarskom odseku FLU.
Na likovnoj sceni prisutan je od 1989. godine, pokretanjem autonomističkog (anti)pokreta sa Stevanom Markušem, s kojim je potpisao Manifest Autonomizma (1994).
Imao je 25 samostalnih i učestvovao na više stotina grupnih (međunarodnih) izložbi. Bavi se i grafičkim dizajnom. Početkom 80-ih bio je aktivan protagonista beogradske pank scene (Urbana Gerila).
Učestvovao je u više igranih i dokumentarnih filmova, umetničkih akcija, radionica i u strip izdavaštvu.
Jedan je od osnivača umetničke asocijacije Remont, a radio je i kao nezavisni saradnik radija B92. Široj publici poznat je i po ulozi Anđela u filmskoj trilogiji “Mi nismo anđeli” Srđana Dragojevića.
(SEEcult.org)
