Rođački šamar
Filmski autor Miloš Tomić i njegov rad “Rođački šamar” tema su novog nastavka ciklusa “Umetnik kao publika”, 5. jula u Kulturnom centru Rex, a specifičan je po tome što će biti vođen povodom rada čija je produkcija još u toku. Film “Rođački šamr” (radni naslov) lična je priča umetnika o pokušaju da pronađe davno izgubljene ili ohlađene veze sa rođacima kojih se seća iz detinjstva.
Filmski autor Miloš Tomić i njegov rad “Rođački šamar” tema su novog nastavka ciklusa “Umetnik kao publika”, 5. jula u Kulturnom centru Rex, a specifičan je po tome što će biti vođen povodom rada čija je produkcija još u toku.
Film “Rođački šamr” (radni naslov) lična je priča umetnika o pokušaju da pronađe davno izgubljene ili ohlađene veze sa rođacima kojih se seća iz detinjstva.
“Poslednjih sedam godina sam živeo u inostranstvu, a i ranije sam često nalazio izgovor da izbegavam te “gnjavatorske” porodične posete. Jer često su ti susreti izgledali dosta formalno: pozdrav po srpski, triput poljubac u obraz, mada neki rođaci radije poljube vazduh pored obraza.
Onda počne dugački, iako ukusan ručak, pijenje, razgovori o politici, zajebantski komentari na račun toga što ne mogu da živim od filma i
te “umetnosti”... jednostavno, od bliskosti nema ništa. Uskoro treba da krenemo da bi se videli tako, ponovo, tek za godinu dana”, naveo je Tomić u izjavi povodom razgovora u Rexu.
Prema njegovim rečima, rešio je da prekine formalnosti i osveži bliskosti iz detinjstva.
“Obići ću sve rođake i potući se sa svakim od njih. A ja nisam neki junak, baš sam više puta u sukobima sa ljudima ispao i pičkica i trebaće mi dosta hrabrosti da izađem na megdan sa nekima od njih. Neće to biti krvnička tuča, više šamaranje i rvanje, ali i to je dosta da proradi nešto iznutra. Muškaraca se, u stvari, i manje plašim, u mojoj porodici opasnije su žene”, naveo je Tomić, dodajući da je “Rođački šamar” jedan “porodični portret, kešanje i lomatanje po porodičnom stablu, malo drugačija
verzija porodične istorije” koju već dugo piše i njegov jedini preostali deda Milan.
Tuča, kao sredstvo, nije izabrana slučajno, jer se, kako je naveo, u njegovoj porodici, koja je sa juga Srbije, još uvek zadržalo nešto patrijarhalno, tvrdo, a “kulturnih razgovora” između njegovih roditelja još se živo seća iz detinjstva.
“Ipak, neće biti lako objasniti nekim rođacima koji me, posle dugo vremena ponovo vide, zašto da se sada, bez razloga, tako s puta, potučemo. I ta
ubeđivanja biće dragocen deo filma. S druge strane, biće to istraživanje sa iznenađenjima, jer mnogi dalji rođaci žive po zabačenim selima i varošicama južne Srbije, starinskim ili malograđanskim načinom života, ispunjenog tračevima, predrasudama, tvrdoglavošću, ali i nečim živim, svežim... neki rođaci imaju čudne hobije i osobenjačke karaktere,
neotkrivene su zvezde, možda rođene za film”, naveo je Tomić.
Prema njegovim rečima, iako ne zna koliko će batina dobiti, na šta će
sve naići i da li će tom samoubilačkom, naizgled detinjastom akcijom, popraviti ili baš pokvariti odnose sa rođacima i tako definitivno postati crna
ovca u porodici, ipak mora to da pokuša, jer je već posle prvih tuča i susreta osetio neku bliskost i lak, dobar osećaj, skoro kao posle sviranja.
“Šamar je mnogo bolji od poljupca u vazduh!”, dodao je Tomić, koji očekuje od prisutnih u Rexu da mu kažu kakve bi još pomoćne priče zapleli kad zamišljaju svoju porodicu, da li bi rado i sami krenuli na turneju po tom receptu, kako bi to izgledalo sa njihovim rođacima i kako bi uopšte trebalo isprovocirati dobroćudne rođake za šamaranje.
Razgovore “Umetnik kao publika” organizuje “Anonymous said:” u cilju podsticanja javnih kritičkih pristupa u umetnosti.
Do sada su organizovani razgovori o radovima Aleksandra Zografa alias Saše Rakezića, Nikolete Marković, Zorana Todorovića, Igora Milovanovića i Borisa Šribara, a razgovor o radu Tomića je poslednji u prvoj seriji, pre letnje pauze.
Razgovori su koncipirani kao platforma za razmenu mišljenja publike, odnosno učesnika diskusije, na osnovu unapred pripremljenog izbora radova, teksta o radovima i serije pitanja koje unapred priprema umetnik. U samom razgovoru sa publikom umetnik ostaje pasivan, a prisutna “publika” preuzima aktivnu ulogu u diskusiji i usmeravana je da međusobno preispituje mišljenja i stavove.
Ciljna grupa tog projekta je široka javnost, posebno studenti svih umetničkih fakulteta, studenti filozofije, sociologije, istorije umetnosti, mladi stručnjaci iz ovih oblasti, profesionalni umetnici, teoretičari, kritičari, istoričari umetnosti, kao i novinari iz oblasti kulture. Razgovori se ne vode stručnim jezikom i pristup temama je takav da se ne daje prednost profesionalnom iskazivanju mišljenja i stavova.
Inicijator projekta i moderator razgovora je Boba Mirjana Stojadinović, koja je i koautorka sa organizacijom “Anonymous said:”
Sajt “Anonymous said:” je www.anonymoussaid.org, a na njemu je moguće i pročitati izjavu umetnika povodom rada “Rođački šamar” u celini.
Realizaciju projekta podržao je Fond za otvoreno društvo - Srbija.
Sajt Tomića je www.milostomic.com
(SEEcult.org)
