Testament za 20. vek
Dugometražni dokumentarni film Lordana Zafranovića “Zalazak stoleća” (Testament L. Z.) o užasima NDH, premijerno prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu u prisustvu tog proslavljenog hrvatskog i jugoslovenskog reditelja, videće 25. i 26. aprila iz dva dela i gledaoci Radio-televiziji Srbije.
Specijalna projekcija tog filma iz 1993. godine održana je 21. aprila u Kinoteci povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, a Zafranović je tim povodom bio gost Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i ministra Aleksandra Vulina.
Direktor Jugoslovenke kinoteke Jugoslav Pantelić zahvalio je Zafranoviću na tom i svim drugim filmovima u kojima je “hrabro svedočio i tada kada su mnogi ćutali”.
“Želim vam da u ovoj kao i drugim bioskopskim dvoranama širom Evrope i sveta, mnogobrojna publika, uskoro ponovo bude u prilici da pogleda vaše nove filmove”, rekao je Pantelić.
Zafranović je izrazio očekivanje da će publika u Srbiji dobro primiti film “Zalazak stoleća”, koji je počeo da radi još 1986, kada je isporučen ratni zločinac Andrija Artuković, ali je 1991. godine, kada je izbio rat, morao da napusti svoju zemlju sa sve filmom, koji je bilo nemoguće završiti u Hrvatskoj.
Na to je podsetio i Vulin, ističući da je Zafranović jedan od najboljih reditelja sa ovih prostora i najhrabriji čovek i najveći antifašista među filmskih umetnicima, autor koji je zbog svojih ideala bio spreman da se sukobi sa čitavim establišmentom svoje zemlje i da je zbog toga i napusti, ali je ostao veran svojim principima.
Najavljujući projekciju na RTS-u, Vulin je izrazio nadu da će Zafranovićev film i ostale zemlje sa prostora bivše Jugoslavije prikazati i tako odati poštovanje žrtvama ustaškog zločina.
“Zalazak stoleća”, kako je istakao Pantelić, prikazuje “jedan od najznačajnijih dokumenata koji, kroz pokretnu sliku, listaju najmračnije stranice istorije naših naroda i ovih podneblja”.
Zafranović je svojim stvaralaštvom, kako je dodao, “nesumnjivo obeležio kompletnu jugoslovensku kinematografiju i možda kao niko do sada zadužio srpsku, baveći se u svojim filmovima temama nacionalizma, ratnih zločina i genocida u Drugom svetskom ratu”.
Zafranovićev dokumentarni film “fokusiran je na jedan od najkontroverznijih perioda u hrvatskom društvu - vreme NDH. Predstavlja epski zapis uspona i pada ustaškog režima u Hrvatskoj i neka je vrsta Zafranovićevog testamenta za krvavi 20. vek”, rekao je Pantelić.
Film se sastoji od arhivskih snimaka iz perioda NDH i perioda suđenja ustaškom ministru u Pavelićevoj vladi Andriji Artukoviću, kombinovanih sa Zafranovićevim filmskim opusom i prizorima iz montažne sobe filma iz 1991. godine, kao i kasnijih snimaka ratnih stradanja u bivšoj Jugoslaviji.
Zafranović je film završio u Pragu, gde je svojevremeno i studirao na čuvenoj akademiji FAMU. U Pragu je održana premijera, a film je dobio nagradu Literarnog fonda, najveće priznanje za dokumentarni film te godine. Nakon toga prikazivan je u specijalnim programima festivala u Moskvi, Veneciji, Berlinu, Los Anđelesu, kao i u Vizental centru, gde ga je gledalo 2.000 ljudi.
Zafranović je u razgovoru s novinarima svoj film opisao kao intimistički.
“Tu nema teksta koji je napisan, već ja komentarišem svaki kadar, tako da iza svega stojim. To je potpuno poseban dokumentarni film, jedan ‘raskošni’ pregled NDH iz slikopisa, sa posebnim osećajima, posebno pri kraju, kada se pokazuje da je zapravo taj scenario iz 1941. i onaj iz 1991. bio gotovo isti, nažalost”, izjavio je Zafranović.
Film “Zalazak stoleća” nastao je u koprodukciji Austrije, Češke, Francuske i Hrvatske (TV Zagreb), ali na HRT-u nije još prikazan.
U Hrvatskoj je imao projekciju u riječkom HNK-u, a prema rečima Zafranovića, pokušavao je sa bivšim predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem da utiče na direktora HRT-a, a kasnije je o tome razgovarao i premijerom Zoranom Milanovićem na početku njegovog mandata.
"Nisam imao protiv ni da se napravi okrugli sto povodom istina koje film predstavlja. Ništa nije uspelo", naveo je Zafranović za Politiku, ocenjujući da u Hrvatskoj postoji otpor prema njegovom filmu zbog toga što je dnevna politika prioritet i zato što se izbegava “sve ono što bi, po njihovom mišljenju, moglo da izazove neke razdore”.
Rođen 1944. godine na Šolti, Zafranović je diplomirao književnost i likovnu umetnost na Pedagoškoj akademiji u Splitu, a 1971. i režiju na Filmskoj akademiji u Pragu. Od početka 60-ih snima amaterske eksperimentalne filmove, a kratkometražne, srednjemetražne i celovečernje igrane i dokumentarno-eksperimentalne filmove u profesionalnoj produkciji počeo je da režira 1965. godine.
(SEEcult.org)
