Preuzeti kreativni impuls
Uticajna američka plesna umetnica i koreografkinja Triša Braun (Trisha Brown), koja je nedavno preminula, ovogodišnja je autorka globalne poruke za Svetski dan igre, 29. april, u kojoj je istakla važnost umetničke igre za oslobađanje kreativnosti i pozvala publiku da preuzme kreativni impuls i primeni ga u svakodnevnom životu.
“Postala sam igračica zbog svoje želje da letim. Prevazilaženje sile gravitacije je nešto što me je pokretalo. Ne postoji tajno značenje u mojoj igri. To su vežbe duha u fizičkom okviru.
Igra komunicira i širi univerzalni jezik komunikacije, udahnjujući životu radost, lepotu i nadogradnju ljudskom razumevanju. Igra je o kreativnosti… iznova i iznova…u mislima, u stvaranju, u činjenju, i u izvođenju. Naša tela su alat za izražavanje, a ne sredstvo za prikazivanje. Taj pojam oslobađa našu kreativnost, kao esencijalnu pouku i dar za umetničko stvaranje.
Život jednog umetnika se ne završava sa godinama, kako kritičari obično misle. Igra je stvorena od ljudi, ljudi i ideja. Kao publika, vi možete preuzeti kreativni impuls i koristiti ga u svom svakodnevnom životu”, navela je Triša Braun u poruci povodom Svetskog dana igre, prenela je u ime evropskog ogranka Svetske plesne alijanse potpredsednica Aja Jung, osnivačica i direktorka Beogradskog festivala igre.
Svetska plesna alijansa je 1982. godine, u okviru Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI) pri Unesku, pokrenula proslavljanje Svetskog dana igre, koji se obeležava svakog 29. aprila, na dan rođenja Žana Žorža Novera (1727-1810), začetnika moderne igre.
Ideja i cilj Svetskog dana igre je u svojevrsnoj planetarnoj proslavi te umetničke discipline, kao najuniverzalnijeg jezika koji prevazilazi sve političke, kulturne i etničke granice, pružajući mogućnost ujedinjavanja ljudi oko zajedničkog i neponovljivog iskustva – igre.
Svake godine, po jedan slavni koreograf ili igrač upućuje poslanicu koja kruži svetom. Autora biraju Svetska plesna alijansa i Izvršni odbor ITI pri Unesku. Poruka se prevodi na sve jezike sveta. Mnoge od autora poslanice za Svetski dan igre imala je priliku da upozna i publika u Srbiji kroz program BFI, poput Jiržija Kilijana, Akrama Kana, Sidija Larbija Šerkaujia, Murada Merzukija, Matsa Eka, Vilijama Forsajta…
Svetski dan igre, kako ističe ITI, prilika je da svi koji vide vrednost i značaj umetničke igre, pozovu vlade, političare i institucije da takođe prepoznaju važnost te umetničke forme kako za pojedince, tako i za čitavo društvo i njegov ekonomski razvoj.
Triša Braun, plesna umetnica, koreografkinja i teoreticarka plesne umetnosti, preminula je 18. marta u 81. godini, posle duže bolesti. Bila je jedna od najrenomiranijih i najuticajnijih koreografkinja i plesačica svog vremena, čiji je rad zauvek promenio scenu plesne umetnosti, istakao je ITI povodom Svetskog dana igre. Njen odlazak, kako je istaknuto, predstavlja veliki gubitak za plesnu i umetnost performansa, čiji je ljubitelji nikada neće zaboraviti.
Rođena i odrasla u Aberdinu, Triša Braun je diplomirala na Mils koledžu u Kaliforniji, a početkom 60-ih se preselila u Njujork, gde je ubrzo postala jedna od zvezda Džadson dens teatra. Tu je i započela istraživanje neobičnosti svakodnevnog života, pomerajući granice koreografije i modernog plesa. Braunova je 1970. godine osnovala sopstvenu kompaniju, stvarajući dela inspirisana sopstvenim okruženjem, kao što su Walking Down the Side of a Building (1970) i Roof Piece (1971). U to vreme je počela i saradnju sa umetnikom Robertom Raušenbergom (Rauschenberg). Tokom 80-ih je kreirala niz inovativnih produkcija, kao što je sada već kultni projekat Set and Reset (1983), sa originalnom muzikom Lori Andreson (Laurie Anderson) i vizuelnim dizajnom Raušenberga. Time je zaokružen i njen prvi potpuni ciklus radova Unstable Molecular Structures koji je predstavio geometrijski stil koji je ostao obeležje njenog rada. Triša Braun je potom započela atletski zahtevan ciklus Valiant Series, pomerajući granice fizičke izdržljivosti igrača. Usledio je elegantan i misteriozan ciklus Back to Zero Cycle, koji je označio povratak sa spoljašnje virtuoznosti ka istraživanju nesvesnog. Poslednji put sarađivala je sa Raušenbergom na projektu If you couldn’t see me (1994), u kojem je igrala okrenuta leđima publici.
Iako je bila okrenuta pre svega ka inovativnosti i eksperimentu, Triša Braun je posvetila pažnju i klasičnoj muzičkoj i operskoj produkciji, predstavljajući svoj Music Cycle. Njena koreografija na muziku Johana Sebastijana Baha Musical Offering, M.O. (1995) hvaljena je kao remek-delo u “Njujork tajmsu”, što joj je otvorilo put ka novim operskim produkcijama.
Nastavljajući istraživanja, uključujući upotrebu novih tehnologija, Triša Braun je sa japanskim umetnikom i dizajnerom robota Kenjirom Okazakijem kreirala sofisticirani projekat I love my robots (2007). Njen poslednji rad, I’m going to toš my arms - if you catch them they’re yours (2011) bila je saradnja sa njujorškim vizuelnim umetnikom Bertom Barom (Burt Barr), koji joj je bio suprug, a preminuo je 2016.
Osim kao koreografkinja, Triša Braun se istakla i kao vizuelna umetnica, a posebno se afirmisala crtežima koji su izlagani u galerijama i muzejima širom sveta.
Kreirala je više od sto plesnih projekata od 1961. godine i bila je prva žena koreograf koja je dobila nagradu MakArtur fondacije “Genije”. Dobitnica je još niz priznanja, uključujući pet grantova američke Nacionalne fondacije za umetnost. Takođe, 1988. godine dobila je francuski Orden viteza umetnosti i književnosti u rangu viteza, a kasnije je osvojila i titulu komandira. Dobitnica je i Nacionalne medalje za umetnosti, kao i niza počasnih doktorata. Bila je počasna članica Američke akademije umetnosti i književnosti, a 2011. dobila je i prestižnu nagradu Doroti i Lilian Giš za “izvanredan doprinos lepoti sveta, uživanju čovečanstva i razumevanju života”.
(SEEcult.org)
