Godina u znaku jubileja Milanskog edikta
Centralna proslava 17 vekova Milanskog edikta biće održana ove godine u Nišu, rodnom gradu rimskog cara Konstantina Velikog (272-337), koji je zaslužan za proglašenje verske ravnopravnosti i prestanak trovekovnog gonjenja hrišćana.
Program “Milanski edikt 313-2013, Srbija” organizuju državne vlasti Srbije i Srpska pravoslavna crkva, pa su kopredsednici Organizacionog odbora predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej. Nikolić i premijer Ivica Dačić će, kako je predviđeno programom, prisustvovati gotovo svim programima u Nišu, koji se završavaju u oktobru.
Okvirni budžet je 340 miliona dinara, a dodatnih 120 miliona predviđeno je za arheološko nalazište Medijana.
Godina Milanskog edikta svečano počinje 17. januara u Narodnom pozorištu u Nišu koncertom duhovne muzike Hora Sretenjskog manastira iz Rusije. Prisutnima će se obratiti predsednik Nikolić i patrijarh Irinej, domaćin večeri biće ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin. Svečanosti će prisustvovati i premijer Dačić, ministri i diplomatski kor, uz direktan prenos na RTS-u, najavljeno je 10. januara u Ministarstvu kulture i informisanja.
Ministar kulture Bratislav Petković rekao je da je obeležavanje jubileja Milanskog edikta “vrlo važan događaj za Srbiju u kulturnom i turističkom smislu”.
Petković je podsetio da je Srbija 1913. godine slavila 1.600 godina Milanskog edikta, te da postoje i dva filmska zapisa sa tog događaja, od koji se jedan desetominutni film trenutno restaurira u Beču, a drugi je već završen, pa će biti prikazani tokom ovogodišnje proslave.
“Proslava 1913. godine trebalo je da se održi 14. septembra, ali je zbog epidemije tifusa i kolere pomerena i ipak održana u decembru. Zbog napora koji su uloženi tada i mi imamo obavezu da to uradimo na najbolji mogući način”, rekao je ministar kulture.
Program proslave jubileja biće nastavljen 27. februara premijerom predstave “Konstantin: znamenje anđela” u niškom Narodnom pozorištu, rađenom u koprodukciji sa Narodnim pozorištem iz Beograda, prema tekstu Dejana Stojiljkovića, u režiji Juga Radivojevića.
Beogradska premijera te predstave predviđena je za 4. mart, a prisustvovaće joj, kako se očekuje, predsednik i premijer, patrijarh Irinej i diplomatski kor.
Za 18. maj najavljeno je otvaranje izložbe “Konstantin i njegovo doba” u arheološkom nalazištu Viminacijum (Rimska vila). Izložbu organizuje Narodni muzej u Beogradu, a obuhvata 128 artefakata nulte kulturne vrednosti, nastalih u periodu od I do IV veka naše ere. Prisutnima će se obratiti predsednik i premijer, koji će iste večeri prisustvovati u Rimskoj areni u Viminacijimu operi “Aida” Đuzepea Verdija, koju će izvesti ansambl Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Očekuje se i učešće dve svetske operske zvezde.
Za 3. jun na Niškoj tvrđavi najavljen je koncert neoklasične muzike “Konstantinus Magnus” - multimedijalni spektakl Aleksandra Sanje Ilića, uz učešće orkestra i hora Opere i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i etno pevača. Domaćin koncerta biće ministar kulture i turizma Turske, a prisustvovaće Nikolić, Dačić, rukovodstvo Niša i diplomatski kor.
I Beogradska filharmonija učestvuje u programu jubileja Milanskog edikta, pa će 15. juna na Niškoj tvrđavi izvesti IX Betovenovu simfoniju, pod vođstvom svog šefa-dirigenta Muhaija Tanga. I tom koncertu će, kako je predviđeno, prisustvovati Nikolić, Dačić i diplomatski kor.
Za 28. jun na Niškoj tvrđavi najavljena je Verdijeva opera “Trubadur”, u izvođenju Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a domaćin će biti
ambasador Italije u Srbiji. Takođe se očekuje prisustvo najviših državnih zvaničnika i diplomata.
Program će, posle letnje pauze, biti nastavljen 14. septembra na Niškoj tvrđavi koncertom vizantijske muzike u izvođenju Slobodana Trkulje, u prisustvu predsednika, premijera i diplomatskog kora.
Za 6. oktobar najavljena je zajednička liturgija poglavara pravoslavnih crkava i velikodostojnika drugih hrišćanskih crkava, u organizaciji SPC, a za 8. oktobar praizvedba opere “In hoc signo” prema libretu Dejana Miladinovića, za koju muziku komponuje Marko Frizina. I toj svečanosti, koju će podržati Nadbiskupija beogradska, takođe će prisustvovati predsednik i premijer Srbije, ministri, poglavari svetskih crkava, diplomatski kor...
SPC priprema i poseban deo programa, koji uključuje centralnu proslavu u vreme zasedanja Sabora u maju, uz niz manifestacija i naučni skup koji će organizovati Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Za rukovođenje programom proslave jubileja Milanskog edikta zadužena je pomoćnica ministra kulture za međunarodnu saradnju Slavica Trifunović.
Milanski edikt proglašen je u Mediolanu (današnji Milano), a hrišćanstvo njime nije postalo državna religija, niti je bilo privilegovano, ali je hrišćanima dozvoljeno da mogu javno da ispovedaju veru, a da za to ne snose nikakve posledice. Milanski edikt imao je značajnu prethodnicu u ediktu o toleranciji koji je 311. u Nikomediji proglasio car Galerije. U njemu se daje oprost hrišćanima koji su “sledeći svoje hirove, bili obuzeti ludošću, te se nisu pokoravali drevnim običajima”.
Car Flavije Valerije Aurelije Konstantin Avgust (Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus), poznatiji kao Konstantin I Veliki, vladao je od 306. do 337. godine, a sproveo je niz reformi na polju administracije i vojske koje su osnažile Rimsko carstvo, uzdrmano velikom krizom 3. veka.
Kao prvi rimski vladar koji je prihvatio hrišćanstvo, dotad veru progonjene manjine, Konstantin je pokrenuo hristijanizaciju Rimskog carstva i uzrastanje hrišćanstva u dominatnu veru tadašnjeg civilizovanog sveta.
Otpočinjanjem hristijanizacije Rimskog carstva, kao i osnivanjem Carigrada, Konstantin je udario temelje budućem Vizantijskom carstvu. Kao prvi hrišćanski car, veliki dobrotvor i ktitor hrišćanske crkve, Konstantin je nakon smrti kanonizovan, a u pravoslavnim crkvama, uključujući i SPC, poštuje se kao svetac i “ravnoapostolni car”.
Rođen je između 271. i 273. godine u tadašnjem rimskom gradu Naisu (Naissus), današnjem Nišu. Otac mu je bio Konstancije Hlor, u to vreme rimski oficir visokog ranga, a majka Jelena, žena skromnog porekla, po nekima gostioničareva kći. Konstantin Veliki je u svom rodnom gradu Naisu bogato uredio rezidenciju u Medijani.
Više o Milanskom ediktu moguće je naći na sajtu edictofmilan2013.com, a program proslave jubileja nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
