Zagrebi dublje!
Godišnja izložba Sekcije proširenih medija ULUS-a, prema ideji, konceptu i u izboru umetnice Marice Radojčić, biće otvorena 9. avgusta u Galeriji ULUS u Beogradu, a nazvana je “Zagrebi dublje!”, što je poziv protiv obamrlosti i utonulosti u neznanje koji se odnosi ne samo na umetnike, već i na publiku, pa i na stručnjake.
Na izložbi učestvuju: Novica Babović, Maja Beganović, Nenad Bračić, Gordana Čekić, Aleksandra Ćosić, Darko Gajić, Tatjana Ilić, Vesna Ilić-Darijević, Dobrica Kamperelić, Jelena Koštica, Snežana Mirotić, Milan Ninković, Stevan Novaković, Đorđe Odanović, Milenko Pajić, Zoran L. Pantelić, Julijana Protić, Maja Rakočević Cvijanov, Vladeta Stojić, Nataša Teofilović, Miroljub Todorović, Vesna Vasić Crnobrnja, Slobodan Braca Vračar i Vedran Vučić, kao i strani gosti preko linka.
Maja Beganović
Sekcija proširenih medija ULUS-a, osnovana pre dvadesetak godina, okupila je umetnike koji su se, prema navodima Milice Radojčić, nekako nelagodno osećali u klasičnim sekcijama (slikarskoj, vajarskoj, grafičkoj...), i koji su stvarali u raznim medijima, brišući granice među sekcijama, među umetnostima, ali i granice prema naukama i tehnologiji...
Glavna njihova karakteristika bio je eksperiment, i to ne samo u tehničkom i tehnološkom smislu, već prvenstveno misaoni eksperiment. Tu su pripadali umetnici koji su eksperimentisali slikom i zvukom, filmom, pokretom, igrom, rečju, prostorom, umetnici konceptuale, umetnici koji su za idejama tragali u prirodnim naukama, u matematici, filosofiji, metafizici...
Zoran L Pantelić
Sekcija proširenih medija odmah po osnivanju dobila je stalni termin u Galeriji ULUS, gde su se održavale njene godišnje izložbe.
“Bile su to dobre izložbe: svako se trudio da priloži što bolji rad, a svi zajedno smo se zdušno bavili postavkom. Sastanci Sekcije su bili uglavnom burni, nabijeni nekom stvaralačkom energijom, kreativnim sukobljavanjem mišljenja. Ali polako Sekcija se osipala. Neki ljudi su postali slavni miljenici političke elite, neki su se povukli u ilegalu, iz privatnih razloga ili što nisu želeli da učestvuju u politikanskoj umetnosti (stvaranoj poglavito na osnovu spiska želja prispelih sa Zapada). Vremenom su i godišnje izložbe Sekcije potpuno zamrle i više ih niko nije ni pominjao. U međuvremenu su stasale neke nove generacije umetnika, pa se i Sekcija proširenih medija podmladila”, navela je Marica Radojčić, dodajući da je, posle desetogodišnje pauze, na nagovor sadašnjeg presednika Sekcije Radomira Stančića, ponovo počela da posećujem sastanke.
Milan Ninković
Prošle godine, bez znanja i udela članova Sekcije, isključivo zahvaljujući zauzimanju kustoskinje ULUS-a Jasminke Đerković, Sekcija proširenih medija ponovo je dobila stalni termin za godišnje izložbe u Galeriji ULUS. Marici Radojčić je, kako je navela, odmah ponuđeno da bude selektor, što je odbila zbog zauzetosti. Posle par meseci saznala je da Sekcija hoće da vrati termin za izložbu, jer umetnici nisu u stanju da je organizuju. Bila je, kako je navela, “pogođena i ljuta takvom neprofesionalnošću”, te je odmah, bez razmišljanja, izjavila da se tako nešto ne radi nigde, da termin neće biti vraćen i da će ona biti selektor.
Budući da organizuje izložbe sa nekim konceptom, počela je da traga za prikladnim nazivom.
Đorđe Odanović
Poredeći šta se promenilo u Sekciji proširenih medija u periodu od 20 godina, Marica Radojčić zaključila je da se nekad eksperimentisalo uglavnom klasičnim medijima, često istražujući mogućnosti medija do samih granica. Danas, klasični mediji nisu napušteni, ali su glavni eksperimenti digitalni: koriste se brojne digitalne sprave i brojni softveri. Ali, ti eksperimenti, prema rečima Marice Radojčić, ipak su nekako površinski, najčešće se svode na pritiskanje ikona, retko se zadire dublje.
“A digitalne sprave i softveri pružaju neslućene mogućnosti, što zahteva rad, upornost, misaoni napor, učenje, posvećenost, strast, veliku energiju... Energije je danas premalo. Negde se zaturila, rasplinula... Nije baš logično da ja u mojim godinama imam veću energiju od mladih umetnika. Tu nešto ne valja. Neka vrsta obamrlosti i utonulosti u neznanje, čak zadovoljsvo neznanjem, površnošću i lenjošću. Ali, to je opšta karakteristika ovog društva (što nije samo odraz svetskog trenda)”, navela je Marica Radojčić, koja se iz tog razloga i opredelila za naziv izložbe “Zagrebi dublje!”
Prema njenim rečima, opšta utonulost u neznanje i lenjost dovela je do toga da publika teško razlikuje digitalni crtež od klasičnog, fotografiju od digitalne grafike, video od 3D animacije. Pogotovo stoga što se danas u digitalnim štamparijama može štampati na svakom materijalu, pa se često i poster tako odštampan lako može pomešati sa klasičnom slikom. Ipak, kako je dodala Marica Radojčić, bar bi se od stručnjaka moglo očekivati malo više prilježnosti u sticanju znanja o modernim tehnologijama. “Stoga, zagrebimo svi zajedno malo dublje!”, poručila je Marica Radojčić.
Izložba će biti otvorena do 21. avgusta.
*Foto na vrhu: Nataša Teofilović
(SEEcult.org)
