• Search form

05.03.2017 | 21:27

Pobednici 45. Festa

Debitantski film hrvatske rediteljke Hane Jušić “Ne gledaj mi u tanjir” o disfunkcionalnoj porodici i granicama lične slobode osvojio je nagradu Beogradski pobednik za najbolji film u Glavnom programu 45. Festa u Beogradu

Pobednici 45. Festa

Debitantski film hrvatske rediteljke Hane Jušić “Ne gledaj mi u tanjir” o disfunkcionalnoj porodici i granicama lične slobode osvojio je nagradu Beogradski pobednik za najbolji film u Glavnom programu 45. Festa u Beogradu, koji je svečano zatvoren 5. marta u Sava centru dodelom nagrada zvaničnog žirija, kritike i publike, a premijerno je prikazao  95 filmova iz celog sveta, uključujući autorska ostvarenja, festivalske hitove i kandidate za Oskara, kao i dela manjih nacionalnih kinematografija.

U konkurenciji 15 filmova u Glavnom programu, u kojem su bila i tri ostvarenja iz regiona, pobednički film “Ne gledaj mi u tanjir” odneo je i nagradu za najbolju žensku ulogu Arijane Čuline. Nagradu žirija dobio je “Hartston” islandskog reditelja Gudmundura Gudmundsona, koji je proglašen i najboljim debitantskim delom, a za režiju je nagrađen Kiril Sereberenikov iz Rusije za film “(M)učenik”, za koji je mladi Pjotr Skvortsov dobio nagradu za najbolju mušku ulogu.

Nagradu za najbolji scenario dobio je Agiris Papadimitropulos iz Grčke za film “Toplotni udar”, koji je i režirao.

NIN-ovu nagradu za najbolji film u programu Granice dobio je film “RokoTjerija Demezijera i Albana Terleama, a specijalnu nagradu film “U senkama” iranskog reditelja Babaka Anvarija.

Nagradu kritike “Nebojša Đukelić” za najbolji film iz regiona dobio je slovenački reditelj Damjan Kozole za “Noćno življenje”, koprodukciju Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, čiji je koscenarista Ognjen Sviličić iz Hrvatske, a direktor fotografije Miladin Čolaković iz Srbije.

“Politikinu” nagradu “Milutin Čolić”, koja se dodeljuje u nacionalnoj selekciji, dobio je Bojan Vuletić, reditelj i scenarista filma “Rekvijem za gospođu J.”, koji je prethodne večeri trijumfovao u domaćoj konkurenciji, osvojivši Beogradskog pobednika za najbolji film, kao i nagrade za najbolji scenario, režiju i najbolju žensku ulogu Mirjane Karanović.

Žiri Udruženja kritičara Evrope i Mediterana - Fedeora dodelio je nagradu za najbolji film u internacionalnoj selekciji filmu “(M)učenik”, a u domaćoj “Dnevniku mašinovođeMiloša Radovića.

Nagrada publike “Gorki list” pripala je filmu “PatersonDžima Džarmuša.

Film Hane Jušić Ne gledaj mi u tanjir” osvojio je Beogradskog pobednika i novčani iznos od 10.000 evra uz obrazloženje žirija da “vrlo zrelo i precizno, uz dosledan vizuelni kod”, predstavlja “uranjanje u intimu devojke koja mora da preuzme ulogu glave disfunkcionalne porodice i da se istovremeno bori sa svojim seksualnim oslobađanjem i odrastanjem ne bi li isplivala iz porodične tamnice”.

Ističući “svežinu i nemilosrdnost” kojom se autorka obračunava s rodnim gradom, žiri je istakao da su debitantski filmovi i bili vrhunac ponude Glavnog takmičarskog programa 45. Festa.


   Hana Jušić, foto: Dušan Milenković

Predsednik glavnog žirija, srpski reditelj Srdan Golubović, istakao je na ceremoniji da je divno što je sala Sava centra gotovo svako veče bila puna, a ocenjujući da je Fest najvažniji i najveći beogradski festival i da odražava “najbolji duh ovog grada”, Golubović je istakao i da je “Fest skoro uvek bio bolji od vremena u kom se održavao, a tako je i danas”.

Publiku je pozdravio i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić, ističući da je film “Tišina” Martina Skorsezea, kojim je festivalski program zvanično završen posle dodele nagrada - 371. projekcija na 45. Festu.

Tokom ceremonije su emitovane poruke zahvalnosti Pjotra Skvortsova, koji je proteklih dana bio gost Festa, te Tjerija Demezijera i Albana Terleama, a ostali prisutni laureati izrazili su radost zbog osvojenih priznanja i oduševljenje festivalskom atmosferom i na konferenciji za novinare sa organizatorima i umetničkim timom.

Rediteljka pobedničkog filma Hana Jušić rekla je da joj jako mnogo znači celo iskustvo Festa.

“Svi smo u ekipi bili izuzetno počastvovani i srećni kako je publika dobro primila film. Bila sam na projekciji i uživala sam u tome kako su se ljudi smejali i u nekoj dobroj energiji koja se osećala. Cele nedelje smo svi iz ekipe u nekoj sreći oko Beograda”, izjavila je Hana Jušić.

Producentkinja Ankica Jurić Tilić ukazala je na globalnu filmsku hiperprodukciju i teškoće proboja, posebno filmova iz malih zemalja.

“Zastrašujuće se mnogo - nekoliko desetina hiljada filmova proizvede svake godine u svetu. Utoliko je teže nama iz malih zemalja naći mesto na toj sceni, pa je izbor u takmičarski program već velika stvar, a dobiti glavnu nagradu je još mnogo, mnogo veća. Svaki film traži mnogo truda. Ne uspe svaki, ali na ovaj film smo ponosni i zato nam je jako drago kada ga selektor, publika i kompetentni žiri prepoznaju”, istakla je ona.

  Branka Katić uručuje nagradu Beogradski pobednik za film Hane Jušić “Ne gledaj mi u tanjir”, foto: Dušan Milenković

Arijana Čulina, glumica iz Splita, koja je nagrađena za ulogu majke u pobedničkom filmu, rekla je da je do sada igrala uglavnom u pozorištu i da joj je to filmski debi, a posebno zadovoljstvo izrazila je zbog toga što je nagradu dobila u Beogradu, gde je studirala pre 30-ak godina na Fakultetu dramskih umetnosti.

“Ovo mi je filmski debi, jer mi glumci ne dodeljujemo uloge, već zavisimo od režisera. Igrala sam uglavnom u teatru, kao i na televiziji, bila sam Milijana u TV seriji ‘Đekna’. Sada sam uzbuđena i zbog uspomena na studentske dane i odrastanje u ovom gradu, i naravno na mog profesora Predraga Bajčetića. Drago mi je što ovde postoji takva kultura, tradicija, da se glumac oseća veličanstveno, zahvaljujući publici koja prati ovaj festival”, rekla je Arijana Čulina, koja je i na ceremoniji uručenja nagrada istakla da je za Beograd vežu sećanja za Fest tokom studija i da se uvek sa kolegama pitala da li će jednog dana i sama biti deo njega.

I reditelj filma “HartstonGudmundur Arnar Gudmundson, koji je dobio nagradu žirija i nagradu za najbolji debi, izrazio je uzbuđenje i dodao da mu stoga nedostaju prave reči.

“Velika stvar je za mene što sam dobio ove dve nagrade. Moj film govori o prihvatanju sebe, to je bitno za sve likove – glavnog junaka, njegovog prijatelja, majku. To je priča o prijateljstvu dva dečaka, ali i o porodici, o ljubavi i razočaranju, ima više slojeva. Za mene je važno da film ima sve te različite slojeve da bih uhvatio ono što je stvarnost”, izjavio je Gudmundson, za čiji je film žiri nagradio zbog “neverovatne emotivne nabijenosti” kojom odiše “u otvaranju pitanja i raskršća seksualnosti dvojice dečaka”.


   Hartston

“U okrutnosti i bezizlaznosti okoline, te nametnutih nepisanih društvenih pravila, borba za ličnim izborom i ljudskom slobodom doseže univerzalni kod. Ono što nakon gledanja ‘Hartstona’ ostaje gledaocu u grudima je golema tuga i osećaj kako se sa zalaskom okrutnog severnog sunca gasi i usamljeni humani krik za slobodom”, naveo je žiri Glavnog programa koji su, uz Srdana Golubovića, činili i glumci Sergej Trifunović i Branka Katić iz Srbije, producent Čedomir Kolar iz Francuske i hrvatski filmski reditelj i producent Dalibor Matanić.

Grčki autor Argiris Papadimitropulos, koji je dobio nagradu za najbolji scenario za film “Toplotni udar”, naglasio je da to priznanje deli sa koscenaristom Silasom Coumerkasom i glumcima, jer ne piše klasičan scenario, već samo beleške i računa na glumačku improvizaciju.

“Ne volim da pišem klasični scenario, naročito ne dijaloge. Naravno, pre snimanja tačno znam šta hoću, ali ne želim da glumcima namećem šta će da kažu, nego da kroz improvizacije dođemo do toga da replike budu spontane”, objasnio je Papadimitropulos, dodajući je zbog toga imao problema prilikom konkurisanja za podršku grčkog filmskog centra, jer su “tražili pravi scenario umesto 20-ak stranica”.

“Nekako smo uspeli na moj način, a ova nagrada mi pokazuje da sam imao pravo”, rekao je Papadimitropulos, čiji je film žiri opisao kao urnebesnu tragediju o posesivnosti i samoći, o potrazi za ljubavlju i promašenosti jednog života. “Film o granicama ljudskog očajanja, u jednostavnoj dramskoj strukturi koja je neočekivana i duhovita, surova i tužna. Film o ljubavi i besmislu života bez nje, o strašnoj usamljenosti i ludačkoj i bolesnoj potrazi za ljubavlju, o  ljudskom padu, bez kočnice i kraja”, naveo je žiri o "Toplotnom udaru".


   Toplotni udar

Trijumf na 45. Festu ostvario je i ruski film “(M)učenikKirila Srebrenikova o verskom fanatizmu među mladima, kome će nagrada biti naknadno uručena, a nagrađen je za “zadivljujuću rediteljsku preciznost i meru u susretu sa velikom i važnom društvenom temom”.

“Snažna i surova slika savremene Rusije, intenzivna, sirova i emocionalno snažna. Film o religiji i dogmi, o mraku novog vremena i budućnosti novih generacija koja je nepoznata i neuhvatljiva. Rediteljski suptilno i pametno, bez osude i presude”, naveo je u obrazloženju žiri, koji je nagradio i Pjotra Skvortsova za naslovnu ulogu u tom filmu, za mladi glumac, koji je proteklih dana bio gost Festa, obratio se publici duhovitom video porukom.

Žiri je za Skvortova istakao da je u filmu “snažan kao stena i u isto vreme treperav i lomljiv kao prut. Silovit i nesiguran, suporioran i zbunjen. Pre svega odbačen i prepušten sam sebi. Mladi ruski glumac je duboko iz svog unutrašnjeg sveta doneo jedno od najimpresivnijih glumačkih ostvarenja poslednjih godina, direktno i snažno, sa ogromnom energijom, bez zadrške, autentično i istinito”.


  Pjotr Skvortsov u filmu (M)učenik

Među gostima u završnici Festa bio je i slovenački reditelj Damjan Kozole, koji je izrazio poebno zadovoljstvo što je dobio nagradu kritike nazvanu imenom dugogodišnjeg festivalskog selektora Nebojše Đukelića, koji mu je bio prijatelj.

“Pretpostavljam da žiri kritičara uvek traži neke drugačije, riskantnije poetike, tako da ova nagrada ima posebno značenje. Pored toga, kako su moji počeci još u vreme Jugoslavije, dolazio sam na Fest kada sam imao 20 godina, a moj prvi i drugi film vezani su za Beograd, za Avala film i druženje sa filmskim radnicima ovde, isto i sa Nebojšom Đukelićem. Nagrada koja nosi njegovo ime ima i emotivno značenje za mene. Odlazim sa ovom nagradom jako počašćen”, rekao je Kozole, koji je “Noćni život” opisao kao “mali film  o velikoj dilemi”.

Žiri za nagradu “Nebojša Đukelić”, koji su činili profesorka i teoretičarka filma Nevena Daković, TV novinar i reditelj Igor Mirković iz Hrvatske i upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović, istakao je da “Noćni život”, oslanjajući se na istiniti događaj, suverenom i zrelom režijom, elegantnom i funkcionalnom kamerom i nizom dojmljivih glumačkih kreacija, priča priču o novom svetu u kojem ljudi više od svega strahuju da će beskurpulozni mediji razotkriti njihovu intimu.

Ističući da je “Noćno življenje” nastao kao koprodukcija Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine”, žiri je naveo i da “paradigmatsku priču naših života nokturalnog doba, oblikovanu koliko u duhu savremenog nordic noira, toliko i nekadašnjeg ‘ritma zločina’”, potpisuje Kozole kao reditelj iz Slovenije, ko-scenarista Ognjen Sviličić iz Hrvatske, direktor fotografije Miladin Čolaković iz Srbije, te da su u izvrsnoj glumačkoj ekipi i glumci iz Makedonije i Bosne i Hercegovine, a “svi zajedno uspešno nastavljaju tradiciju identiteta i integriteta filmske istorije regiona”.

  Noćno življenje

Umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić izjavio je da je prezadovoljan proteklim festivalom, a organizatori su najavili novitete za sledeće izdanje, koje će biti otvoreno 23. februara 2018.

“Uložite mnogo truda, ali kada su rezultati pune sale, zadovoljni gledaoci, pažnja medija, sve to govori da nije uzalud godinu dana pripremati festival”, rekao je Pantelić, koji je za nagradu publike filmu “PatersonDžima Džarmuša rekao da pokazuje da “Beograđani imaju dobar ukus”.

“Nagrada je mogla da ode i na neku drugu adresu - ne bi bila greška, ali presrećan sam što je publika odlučila da to bude ‘Paterson’”, rekao je Pantelić i izrazio očekivanje da će distributeri prepoznati neke filmove na Festu koje nisu ranije već otkupili za bioskopsko prikazivanje, a posebno je u tom kontekstu pomenuo nagrađeni “Hartston”.

Zadovoljstvo je izrazila, u ime organizatora, i v.d. direktorka Centra beogradskih festivala (Cebef) Nataša Ilić, ističući da je zajednički cilj da Fest postane značajan na mapi Evrope i da već ima pomaka u tom pravcu.

Kako je rekla, dva velika festivala tražila su određen partnerski odnos sa Festom, pa će sledeće godine biti velikih iznenađenja.

Nataša Ilić rekla je i da svega toga ne bi bilo bez dobrog programa, ali i bez podrške medija, koji su doprineli, između ostalog, i da Fest privuče mlađu publiku, pa i čitave porodice sa decom.

Izražavajući zahvalnost gradskim vlastima na višestruko povećanom budžetu, kao i pokroviteljima i sponzorima, ona je rekla da će organizatori prihvatiti i sve sugestije kako da Fest bude još bolji, dodajući da će to biti vidljivo već na sledećem festivalskom izdanju.

Na otvaranju 45. Festa, u prisustvu italijanske glumice Monike Beluči - zvezde filma "Na mlečnom putu" Emira Kusturice, nagrade Beogradski pobednik dobili su španski reditelj Karlos Saura i srpski glumac, reditelj i producent Ljubiša Samardžić, a isto priznanje uručeno je tokom festivala i britanskom reditelju Hjuu Hadsonu.

Saura i Hadson dobili su i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, kao i španski reditelj Fernando Trueba, takođe gost 45. Festa.

Tradicionalno, Fest reprizira najtraženije i neke od najznačajnijih filmova, pa će 6. marta u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu biti prikazani, između ostalog, i pobednički film Hane Jušić “Ne gledaj mi u tanjir”, mađarski “Na duši i teluIlidike Enjedi, koji je osvojio Zlatnog medveda na proteklom 67. Berlinalu, a na Festu je bio iznenađenje, te iranski “Trgovački putnikAsgara Farhadija, nagrađen nedavno Oskarom za najbolji strani film.

Satnica i raspored filmova u okviru programa "PostFESTum" nalaze se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r