Oproštaj od Škanate

Komemoracija povodom smrti reditelja Krsta Škanate (1924-2017) održana je 22. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u prisustvu članova porodice, prijatelja i kolega jednog od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih autora dokumentarnog filma, te uz podsećanje na jedno od njegovih antologijskih ostvarenja - “Nostalgiju vampira”.

Predsednik Udruženja filmskih umetnika Srbije Milan Knežević, uputivši saučešće porodici, ali i svim stvaraocima sedme umetnosti, istakao je da je Škanata bio velikan i legenda domaće filmske dokumentaristike.

Filmski autor i teoretičar Božidar Zečević podsetio je da je Škanata bio “jedan od onih koji su stvarali beogradsku školu dokumentarnog filma, sa kojom se srpski kinematograf upisao u svetsku baštinu”.

“Škanata bio snažna i bogata ličnost, beskompromisni i visoko moralni stvaralac. Obeležio je svoj vek filmovima – međašima epohe druge polovine 20. veka”, rekao je Zečević i naveo filmove “U senci magije”, “Izveštaj o selu Zavoj”, “Uljez”, “Prvi padež čovek”, “Odričem se sveta”, “Ratniče voljno”, “Nostalgija vampira”, “Hvala na slobodi”, “Moševac”...

Iako “ovenačan najvećim domaćim i svetskim nagradama, autor kojem je još 1967. godine priređena retrospektiva u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Škanata je do kraja života ostao prisan, narodni čovek”, rekao je Zečević, dodajući da su ugledni strani kritičari o njemu pisali da je autor žestokih drama, veliki filmski stvaralac akcije, neposrednog izraza, istinski pesnik dokumentarnog filma.

“U svom okruženju ostao je naš Krle, beogradski boem, junak bezbroj anegdota jednog živopisnog doba naše kulture”, izjavio je Zečević, dodajući da će se o Škanatinom delu tek pisati knjige i doktorati.

Producent Nikola Tolja Vučinić, nekadašnji dugogodišnji direktor Dunav filma, podsetio je da Škanata nikada nije pisao scenarija za svoje filmove.

“Škanata je pravio tačan okvir pre snimanja, potpuno se posvećivao odabranoj temi, ali nije pisao scenario. Njegova olovka bila je njegova briljantna kamera”, istakao je Vučinić.

Škanata  je u duši, kako je rekao, “nosio čestitost deteta, ali je imao čvrst životni stav i jasnu ideologiju umetnika kojoj je ostao dosledan tokom cele karijere”.

O Škanatinom životu i radu govorili su i reditelj Miroslav Jokić, koji je svojevremeno priredio monografiju o njemu, kao i filmski kritičar i teoretičar Srđan Vučinić.

Škanata je preminuo je 18. februara u Beogradu u 94. godini.

Dobitnik je mnogih domaćih i svetskih filmskih nagrada i priznanja, među kojima je i nagrada UFUS-a za za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji, kao i nagrada Festivala autorskog filma u Beogradu za životno delo (2015). Škanata je 2009. godine dobio i zvezdu ispred tada još uvek živog bioskopa "Balkan" u Beogradu.

Kremacija posmrtnih ostataka Krsta Škanate biće 25. februara na Novom groblju u Beogradu, a urna će kasnije biti položena u Aleju zaslužnih građana.

(SEEcult.org)