Kišova Elektra u Narodnom

Premijera drame “Elektra” Danila Kiša, u režiji Ive Milošević, biće održana 25. decembra u Narodnom pozorištu u Beogradu, a naslovnu ulogu u tom večito aktuelnom komadu o mračnim stranama ljudske prirode igra Nada Šargin.

Kiš je krajem 60-ih godina, dobivši porudžbinu od Ateljea 212 da adaptira jedan hermetični prevod Euripidove “Elektre” (klasični prevod Kolomana Raca), bio podstaknut da napiše svoju verziju, podsetila je na konferenciji za novinare 22. decembra Iva Milošević.

“Ono što me je najviše zaintrigiralo u tom komadu jesu pitanje premoći mračne strane ljudske prirode, gnev kao izuzetno moćna sila u čoveku, koja može da dovede i do velikih dela, a može da dovede i do užasa, kao i razmatranje emocionalne situacije u kojoj čovek može da se nađe, a koja onemogućava izbavljenje od tako jakih mračnih strasti kao što su opčinjenost mržnjom i opčinjenost osvetom”, rekla je Iva Milošević.

Kako je dodala, i sam Euripid, a Kiš pogotovo, bili su zaintrigirani iracionalnim, nagonskim silama u čoveku, i to su preispitivali.

“Ti aspekti u čoveku nekada dovode do toga da možemo poverovati da postoji neki viši nalog, koji dolazi od bogova ili od ljudi, za osvetu, kao i sumanuto osećanje da se uzvraćanjem užasa, kao odgovorom na neki užas i traumu koja se nama dogodila, možemo izbaviti od osećanja  bola koji je ta trauma u nama izazvala. Ali, ono što ovaj komad čini mi se pokazuje jeste da na kraju tog puta postoji samo ništavilo. Ta nerazrešivost, ta tragična pozicija čoveka da sudbina nekada ne nudi, zbog svih slabosti koje čovek nosi sa sobom, izlazak na put ozdravljenja i oprosta - to je ono što ova tragedija hvata”, istakla je Iva Milošević.

Zahvalivši glumcima na poverenju u njen koncept, koji “nije bio konvencionalan i tražio je smelost od cele ekipe” da se upusti u avanturu, Iva Milošević rekla je da je od glumaca tražila “veoma istinit izraz”.

“To nije lako jer je u pitanju uzvišeni poetski jezik, bez obzira što postoji vrlo nijansirana psihološka potka za svaki lik, ali mi smo ispitivali mogućnost da se antička tragedija igra bez preteranog, teatralnog patosa i povišenih, lažnih tonova. Lažnost je u našem procesu bila prosto zabranjena kategorija, da ne zapadnemo u podražavanje emocija, već da dođemo do toga da glumci autentično proživljavaju vrlo ekstremna osećanja o kojima se ovde radi”, navela je Iva Milošević.

Uz Nadu Šargin kao Elektru, u ansamblu su i Marko Janketić (Orest), Dušanka Stojanović Glid (Klitemnestra), Pavle Jerinić (Pilad), Aleksandar Đurica (Zidar), Branko Jerinić (Strofije), Darko Tomović (Egist), a hor igraju studenti glume Mina Nikolić, Bojana Đurašković, Joakim Tasić i Dragan Sekulić.

Nada Šargin je rekla da je tekst “zahtevan, dubok i lep”, te da su ga svi radili “sa uživanjem i sa poštovanjem, prvenstveno prema tekstu i pozorištu, pa onda i jedni prema drugima”.

“Bitno mi je da u ovoj predstavi nema nasilja, krvi, fizičke brutalnosti na sceni, jer sam zasićena takvim stvarima u savremenom pozorištu. Sve je dato kroz repliku, kroz stanje i emocije, onu metafizičku, iracionalnu ravan glumačku, što su i Kiš i Iva zahtevali i što mi je prijalo. Iako je Kiš govorio da je ovo na neki način posvetio Artou i njegovom teatru surovosti, dajući reditelju predlog da unese punu dozu surovosti, smatram da je mislio iznutra, iz zemlje, iznutra ka gore, ka bogovima i da nije mislio na fizičku brutalnost. Mislim da će ova predstava biti osveženje na našim scenama”, rekla je Nada Šargin.

Pavle Jerinić je primetio da je antička i Kišova “Elektra” jedan od najaktuelnijih komada “na ovim prostorima, na kojima se mržnja gaji tako morbidno, sa perverznom strašću”.

Darko Tomović je dodao da nas “dobra literatura uvek stavi pred ogledalo”, ovoga puta pokazujući “pleme, ono što je ukorenjeno, što postavlja nalog sledećoj generaciji za osvetu, dok je oprost ono najteže”.

Dušanka Stojanović Glid je rekla da je fascinanto kako su i 24 veka od nastanka Euripidove “Elektre” te teme prisutne, a  što se tiče Kišove verzije, istakla je njen izuzetan pesnički nivo.

“Inspirativno mi je što je mesto radnje ove naše tragedije zapravo mesto nesvesnog, iracionalnog prostora gde obitava uvređena duša. Ta duša je spremna da se sveti i da mrzi i da ubije. A šta dovodi do toga – ogromne ambicije, ogromne težnje ka velikoj slavi, velikoj moći, ne ove moći koje se računaju u  ovim našim trenutnim životima u kojima je vrh biti, na primer, upravnik pozorišta, nego moći zaista pomerati brda, žrtvovati svoju decu, terati svoj narod u rat, širiti granice... Tu se ne biraju sredstva - smaknuća, egzekucije, atentati. I onda se pokvari nebeska mehanika, više ne funkcioniše po božijem nego po ljudskom principu. I svi protagonisti dođu do mesta koje su toliko silno želeli i tamo nema ničega”, ispričala je Dušanka Stojanović Glid.

V.d. direktora Drame Narodnog pozorišta Željko Hubač izjavio je da je predstojeća premijera “ostvarenje njegovih snova”.

“Mada jedan od najznačajnijih domaćih pisaca, Kiš nikada nije igran u Narodnom pozorištu. Srećan sam da sada postavljamo ovo dramsko remek delo. Takođe, izbor rediteljke Ive Milošević je jedan od pametnijih repertoarskih poteza ove kuće. Uz sjajan ansambl publiku očekuje atipično teatarsko iskustvo, uzbudljiva predstava oslonjena na kvalitet glumca, na moć ekspresije, beg od racionalnog, promišljanje teatra na unutarnji način, predstava koja korespondira sa estetskim kretanjima u regionu”, ocenio je Hubač.

Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Boris Čakširan, a kompozitor Vladimir Pejković.

Prva repriza “Elektre” na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta je 27. decembra.

(SEEcult.org)