17. Bijenale umetnosti Pančevo
Pitanje pozicije umetnika u Jugoistočnoj Evropi i savremene umetničke i kulturne produkcije tema je 17. Bijenala umetnosti u Pančevu, koje predstavlja radove dvadesetak autora iz regiona, u selekciji kustoskinje i istoričarke umetnosti Marijane Kolarić. Bijenale je koncipirano kao otvorena kapija (open gate) - prolaz za umetnike iz regiona, ali i platforma za dijalog o aktuelnim temama današnjice.
Posetioci 17. Bijenala “SEE Art Gates: stanja stvarnosti”, koje će biti otvoreno 15. septembra, imaće priliku da vide radove Ivana Grubanova, Marijusa Berčee, Ibra Hasanovića, Tanje Ostojić, Anura Hadžiomerspahića, Timee Anite Orovec, Albana Hajdinaja, Tatjane Milošević, Nevene Prijić, Tanje Juričan, Predraga Popare, Nenada Andrića i umetničke grupe Under Realism, koju čine Kosta Kulundžić, Vuk Vidor, Frederik Legliz (Frédéric Léglise), Simon Pasieka, Gael Davrenš (Gaël Davrinche), Nazanin Pujande (Nazanin Pouyandeh) i Stefan Pankreak (Stéphane Pencréac'h), koji će na otvaranju izvesti dvočasovni Speed painting.
Posmatrajući umetnika u ulozi filozofa novog doba, koji od postmodernizma do danas ne teži toliko da donosi zaključke koliko da osvesti ili postavi pitanje, uvede u problematiku i pokrene dijalog, selekcija 17. Bijenala umetnosti usmerena je na radove koji problematizuju aktuelne društvene teme i mesta, spekulišu o realnosti, životu u globalizujućem svetu, konzumerizmu, identitetima, aktuelnoj migraciji, etici, kao i mnogim ljudskim strastima, navela je Marijana Kolarić u opisu koncepcije.
Anur Hadžiomerspahić
Prema rečima Marijane Kolarić, izložba 16. Bijenala “Linije vremena: dokumenti 1981–2012”, čija je kustoskinja bila Suzana Vuksanović, prezentovala je i sagledala višedecenijski uspeh i značaj pančevačkog Bijenala. Istovremeno, potreba za valorizovanjem i redefinisanjem, ne samo značaja, već i identiteta Bijenala, otvorila je i niz drugih pitanja, među kojima i ključno: Da li pančevačko Bijenale umetnosti, u ekonomskim uslovima danas, ima potencijal da ponese karakter internacionalne, u globalnom smislu, izložbe umetnosti?
“U kontekstu nasleđa, kao manifestacija koja je predstavljala institucionalnu podršku i podsticaj za produkciju i pregled jugoslovenske skulpture, sa procesom dezintegracije Jugoslavije, ali istovremeno, i integracije njenih bivših republika u širi kulturni i politički prostor Evropske unije, na čijem putu je i Srbija, logično se nametnulo da se Bijenale usmeri na geografski prostor Jugoistočne Evrope, odnosno zemalja koje su nam u geopolitičkom smislu bliže ili se suočavaju sa istom ili sličnom istorijskom i kulturnom prošlošću”, navela je Marijana Kolarić, podstaknuta teorijama Borisa Grojsa (Groys), Borisa Budena i drugih aktuelnih teoretičara koji poseban fokus usmeravaju na sagledavanje političkih i društvenih aspekata promena ili razvoja zemalja bivših socijalističkih režima nakon Hladnog rata i pada Berlinskog zida, i posebno pozicije kulture i umetnosti u tim zemljama koje iz patronažnog državnog sistema prelaze u sistem zapadnog koncepta, zasnovanog na otvorenom tržištu, kao i fenomene koji prate tu tranziciju, poput slabljenja institucionalne i ekonomske moći i naročito učestale emigracije umetnika u zemlje razvijenije kulture u cilju afirmacije i ostvarenja uspeha na ultrakonkurentnoj evropskoj umetničkoj sceni ili tržištu.
Gael Davrenš
Akcentovanjem geografskih odrednica South–jug, East–istok, već u samom nazivu 17. Bijenala, želi se stvoriti svojevrsna retorička spekulacije koja bi bila osnov za kritičko mišljenje u okviru kojeg se može dovesti u pitanje etimologija i značenje datih termina u evropskom kulturnom i političkom kontekstu danas.
Polazeći od pretpostavke Arjun Appadurai da su istorije te koje stvaraju geografiju, a ne obrnuto (Histories produce geographies and not vice versa), katalog 17. Bijenala sadrži tekstove koji bi predstavljali uvod za širu debatu ili razgovor tokom njegovog trajanja. Tekst Nikole Dedića “Umetnost u uslovima perifernog kapitalizma”, na primer, progovara o poziciji savremene umetnosti i kulture i njenoj produkciji, i pravi paralelu između perioda bivše Jugoslavije i današnjeg vremena. Tu su i razgovori, odnosno intervjui sa umetnicama Tanjom Ostojić iz Srbije i Timeom Orovec (Oravecz) iz Mađarske, koje žive i stvaraju u Berlinu, a u svojim radovima dovode u pitanje jednakost unutar političkog, društvenog i kulturnog prostora Evropske unije.
Alban Hajdinaj
Prema rečima Marijane Kolarić, podnaslov izložbe “Stanja stvarnosti” upućuje na težnju ka spoznaji bivstvovanja ovde i sada, na neophodnost posedovanja stava, perspektiva, različitih pogleda, pristupa, raspoloženja, mentaliteta i dr.
“Život danas znači život u mikrodruštvima, koja su međusobno prožeta na razne načine, i takav život ne pruža uvek osećaj života u savršenom svetu, ali nam dopušta da na njega gledamo humanije, ljudskije i sa više empatije”, navela je kustoskinja 17. Bijenala, koja koncepcijom izlagačkih prostora kao prolaza/kapija, želi da “pozove posetioca na kontemplativni put i njegov mogući izlaz iz ustaljenog načina razmišljanja svakodnevice, nudeći mu novu interpretaciju i doživljaj sadašnjeg trenutka”.
“Cilj ovogodišnjeg Bijenala je da nas poveže jedne sa drugima, da nas približi spoznaji o tome šta znači biti živ i biti čovek danas”, navela je Marijana Kolarić o koncepciji 17. Bijenala.
Bijenale umetnosti je internacionalna manifestacija koja se održava kontinuitetu od 1981. godine, kada je prvi put organizovana kao izložba jugoslovenske skulpture velikog formata za slobodni i galerijski prostor.
Dugi niz godina predstavljalo je podsticaj i institucionalnu podršku za razvoj skulpture, te danas, sa svojom bogatom kolekcijom, predstavlja referentno mesto za istraživanje jugoslovenske skulpture. Koncepcija je 2000. godine proširena, pa je i naziv izložbe preinačen sa Bijenala skulpture na Bijenale vizuelnih umetnosti. Iste godine, Bijenale je dobilo i internacionalni karakter.
Bijenale je 2006. godine proširilo program na pozorišnu i filmsku umetnost, uključivši tako i druge umetničke izraze, čime je dobilo današnji oblik – Bijenale umetnosti.
(SEEcult.org)