Smeh kao kulturno nasleđe
Antikafest, zasnovan na ideji da se bogato antičko nasleđe u Srbiji učini vidlјivim, biće održan peti put 27. avgusta na lokalitetu Feliks Romulijane i dan kasnije u Centru za kulturu Kladovo. Pod sloganom “Smeh od Segovije do Romulijane”, povodom 400 godina smrti Migela Servantesa, peti Antikafest posvećen je smehu kao trajnom nasleđu koje je taj veliki pisac ostavio svetskoj kulturi.
Smeh, kao magijsko sredstvo da se pobedi smrt, postao je sredstvo za održavanje estetske komunikacije među različitim kulturama i civilizacijama naroda u Evropi. Zbog toga je jubilarni Antikafest posvećen fenomenu smeha kao delu svakodnevnog života, a posebno kao delu društvenih običaja prema Konvenciji o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, Unesko 2003.
Veselin Čajkanović (Magijski smej) beleži tradicionalni obred lapot i smeh u vezi sa tim drevnim običajem iz narodne religije. Zbog toga će glavni događaj petog Antikafesta biti 27. avgusta premijera komedije ”Plej Servantes” (Međuigra u međuigri), koju je na osnovu Servantesovih međuigara režirao Nebojša Bradić.
U toj predstavi igraju Andrija Kuzmanović, Miloš Petrović, Sandra Bugarski, Lako Nikolić i Isidora Građanin, a biće reprizirana 28. avgusta u Centru za kulturu Kladovo, u okviru programa Kazanfesta.
Najavljena je i izložba đačkih radova na temu “Don Kihot i smeh”, a biće predstavljene i knjige “Daily Life in Mediaeval Serbia” (izdanje Privatni život u Srba na engleskom jeziku) i “Demoni i rituali” prof. dr Danijela Sinanija.
Takođe, Antikafest predstavlja film “Legenda o lapotu” reditelјa Gorana Paskalјevića, koji će biti prikazan i u Felix Romulijani i u Centru za kulturu Klodovo, u čijoj će biblioteci 28,. avgusta biti održana i konferencija “Društveni običaji i svečana događanja”.
Dosadašnja izdanja Antikafeta predstavila su, pored antičkih tekstova Homera, Vergilija i Euripida, i savremene drame “Dobrodošli u Tebu”, kao i pravizdbu Nušićeve komedije “Ušao đavo u selo”. Potvrdu da je antičko pozorište deo današnje svakodnevice pružila je i promocija knjige “Antičko pozorište” Gvida Paduana. Takođe, predstavljeni su i rituali, poput đurđevdanskog običaja - molitve sa Stare planine, koji je povezivanjem etno-nasleđa sa antičkim nasleđem doprineo stvaranju novih narativa.
Predstavlјanjem klasičnih tekstova, Antikafest ukazuje na velike mitove koji su stvarali umetnost i obrazovali kulturu. Povezivanje savremene produkcije tih narativa sa ambijentom Feliks Romulijane oživlјava vrednost kulturnog nasleđa. Reč je o primeni pozorišnih i dramskih tehnika u neteatarskim uslovima, gde se koriste priče u istraživanju, ali i stvaranju zajedničkih iskustava kroz pozorišnu formu. Pozorište u takvim okvirima, kako su naveli organizatori, često postiže mnogo ubedlјiviji efekat nego što ima klasično poučavanje populacije svih starosnih grupa.
Produkciju Antikafesta i Kazankulta realizuju Narodni muzej Zaječar i Biblioteka Kladovo u saradnji sa izdavačkom kućom Klio i Udruženjem Dunavfest, na čijem je čelu Nebojša Bradić.
Festival je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Program 5. Antikafesta nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
