Preminuo Umberto Eko
Uticajni italijanski pisac, filozof, esejista i književni kritičar Umberto Eko, najpoznatiji po romanima “Ime ruže” i “Fukoovo klatno”, preminuo je 19. februara u 85. godini.
Eko je preminuo u svojoj kući, a bolovao je od raka, saopštila je kratko njegova porodica, preneli su italijanski mediji.
Italijanski premijer Mateo Renci istakao je da je Eko bio izvanredan primer evropskog intelektualca jedinstvene inteligencije i sposobnosti da anticipira budućnost. “Ovo je veliki gubitak za kulturu”, rekao je Renci, dodajući da će nedostajati Ekovo pisanje i njegov glas, oštra i pronicljiva misao, i njegova humanost.
Rođen 5. januara 1932. godine u Alesandriji na severu Italije, Eko je bio redovni profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji, a 80-ih je osnovao komunikološki odsek na Univerzitetu San Marino. Predavao je i na Harvardu i drugim univerzitetima.
Proslavio se romanom "Ime ruže" (Il nome della rosa, 1980), za koji je osvojio niz nagrada, a prodat je u više od 30 miliona primeraka. Prema tom romanu, koji je preveden na oko 50 jezika, reditelj Žan-Žak Reno snimio je 1989. godine istoimeni film sa Šonom Konerijem i Kristijanom Slejterom.
Usledilo je “Fukoovo klatno”, te romani “Ostrvo dana pređašnjeg”, “Baudolino”, “Tajanstveni plamen kraljice Loane”, “Praško groblje”…
Pisao je i eseje, knjige iz teorije umetnosti, lingvistike i semiotike, kao i knjige za decu i književne kritike.
Između ostalog, autor je i knjiga “Istorija mitskih zemalja”, “Beskrajni spiskovi”, “Istorija lepote”, “Istorije ružnoće”…
Poslednji roman “Nulti broj” (Numero Zero) objavio je 2015. godine.
Govorio je za sebe da je filozof, a prema njegovim rečima, pisao je romane “samo vikendom”.
Svojevremeno je izjavio da “svaka knjiga uvek govori o drugim knjigama, i svaka priča pripoveda o priči koja je već ispričana”.
Govorio je i da znanje o drugim kulturama predstavlja spas za današnji globalizovani svet i da je kulturna razmena stoga važan element opšte bezbednosti.
Kao ključni govornik na međunarodnoj konferenciji ministara kulture iz više od 80 zemalja, održanoj 2015. godine u okviru Svetske izložbe Expo u Milanu, Eko je istakao da živimo u svetu u kojem različite kulture ne mogu više ignorisati jedna drugu, već moraju živeti u stalnom kontaktu.
“Napredak u saobraćaju i turizmu, a dodao bih i imigracija, omogućavaju ljudima da otkriju lepote dotad nepoznatih kultura”, rekao je Eko na konferenciji “Kultura kao instrument dijaloga”, koja je okupila 31. jula i 1. avgusta ministre kulture iz celog sveta, kao i zvaničnike međunarodnih organizacija, a bila je posvećena pitanjima zašite kulturne baštine od prirodnih katastrofa, ali i od destrukcije terorističkih grupa.
Kulturna razmena, kako je istakao Eko, ne može da eliminiše rasizam i ksenofobiju, niti znanje o drugim kulturama može da ukine nepoverenje prema drugima, ali omogućava da shvatimo kako interkulturalno razumevanje može da doprinese prevazilaženju konflikata, smanjenju nedostatka razumevanja i izgradnji nove vrste bratstva među ljudima, preneli su italijanski mediji.
*Foto: Wikipedia (Ufficio Stampa Università Mediterranea di Reggio Calabria)
(SEEcult.org)
