• Search form

15.03.2012 | 20:19

Tišma u rodnoj Pazovi

Gostovanje Slobodana Tišme u rodnoj Staroj Pazovi izazvalo je veliko interesovanje lokalne čitalačke publike, a dobitnik NIN-ove nagrade čuo je i primedbe na račun svog romana “Bernardijeva soba”, za koji je dobio NIN-ovu nagradu za 2011. godinu.

Tišmino književno veče održano je u Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović” u Staroj Pazovi, a nagrađeni roman predstavio je Laslo Blašković, direktor i urednik Kulturnog centra Novi Sad, izdavača romana “Bernardijeva soba”.

Tišma u rodnoj Pazovi

Gostovanje Slobodana Tišme u rodnoj Staroj Pazovi izazvalo je veliko interesovanje lokalne čitalačke publike, a dobitnik NIN-ove nagrade čuo je i primedbe na račun svog romana “Bernardijeva soba”, za koji je dobio NIN-ovu nagradu za 2011. godinu.

Tišmino književno veče održano je u Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović” u Staroj Pazovi, a nagrađeni roman predstavio je Laslo Blašković, direktor i urednik Kulturnog centra Novi Sad, izdavača romana “Bernardijeva soba”.

Prema rečima Blaškovića, Tišmin roman štampan je do početka marta u četiri izdanja u ukupnom tiražu od 8.000 primeraka.

Početni tiraž “Bernardijeve sobe” bio je, inače, 500 primeraka.

Razgovor o tom romanu, pred više od 150 poklonika knjige u Staroj Pazovi, vodio je pisac i novinar Martin Prebuđila koji stvara na slovačkom i srpskom jeziku.

Tišma je dobio i zamerke iz publike - sociolog kulture i pisac Dejan Pavkov ocenio je da njegov roman odlikuje nekohertnost i površna konceptualnost koju je “nastojao da zanemari kako bi bio razumljiviji čiatocu, ali nije postigao ni jedno ni drugo”.

Tišma je odgovorio da je svestan da, “ako svi hvale knjigu, onda s njom nije nešto u redu”. Dodao je i da je postao “robijaš teksta”. “Preuzela me je logika teksta i uzela pod svoje tako da je tekst postao moj vodič i gospodar. On sam piše roman”, rekao je Tišma.

Tišma je rođen 1946. u Staroj Pazovi, a niže razrede osnovne škole učio je u Golubincima. Roditelji su mu se potom preselili u Novi Sad.

U mladosti se bavio pisanjem poezije, konceptualnom umetnošću i rok muzikom - bio je jedan od osnivača novosadskih novotalasnih bendova Luna i La Strada.

Autor je knjiga: “Marinizmi" (poezija), 1995; “Vrt kao to” (poezija), 1997; “Blues diary” (pesnički dnevnik), 2001; “Urvidek" (priče), 2005; “Pjesme" (poezija), 2007; “Quattro stagioni" (roman), 2009.

Branko Rakočević

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r