Novi anti-ACTA protesti
Novi protesti protiv kontroverznog međunarodnog trgovinskog sporazuma ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement), koji je usmeren protiv piraterije, ali bi, prema mišljenju mnogih, mogao da ugrozi slobode na internetu, biće održan 25. februara širom Evrope.
Aktivisti i građani organizovani uglavnom preko društvenih mreža i specijalizovanih sajtova, uz podršku nekih od vodećih međunarodnih organizacija za zaštitu prava i sloboda, protestovaće još jednom protiv ACTA, kako u zemljama koje su ratifikovale taj sporazuma, tako i u onima koje bi to tek trebalo da učine.
Protivljenje pojedinih evropskih zvaničnika i stav Evropske komisije da bi Evropski sud pravde trebalo da se izjasni o usklađenosti ACTA sa već garantovanim slobodama, organizatori novog masovnog protesta smatraju kupovinom vremena i ublažavanjem oštre političke debate o tom sporazumu.
Građani su stoga pozvani da izađu na ulice i, kao i 11. februara, ponovo jasno poruče da ACTA ne dolazi u obzir, jer je “simbol političke korupcije” i dokaz da su kao nikada do sada neophodne reforme u oblasti zaštite autorskih prava kako bi bila zaštićena i fundamentalna prava u virtuelnom svetu.
Preko sajtova stopacta.info i killacta.org, demonstracije protiv ACTA organizovane su na globalnom nivou, uz podršku niza drugih mreža, kao sto je La Quadrature du Net engages u Parizu, organizacija posvećena zagovaranju i zaštiti prava i sloboda građana na internetu.
Na prvom protestu protiv ACTA, 11. februara, učestvovalo je na desetine hiljada ljudi širom Evrope, a samo u zaleđenim nemačkim gradovima protestovalo je više od 25.000 ljudi. Masovniji protesti održani su, uprkos hladnoći, i u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Francuskoj, Holandiji, Belgiji, Irskoj… Protivljenje ACTA posebno je došlo do izražaja u istočnoevropskim zemljama, gde ga učesnici protest porede sa prismotrom u stilu “Velikog brata” i nadzorom koji je postojao za vreme komunizma.
Prvi put protesti su zakazani i u Srbiji - na Trgu republike u Beogradu i Trgu slobode u Novom Sadu.
Anti-ACTA pokret podržao je i kolektiv Anonimni (Anonymous) koji upozorava na pogubnost tog sporazuma već nekoliko godina, a preuzeo je odgovornost za obaranje sajtova pojedinih zvaničnika i institucija u zemljama EU i šire, uključujući i sajt poljskog premijera, ali i hrvatskog predsednika Ive Josipovića koji se prethodno zauzeo za ACTA.
ACTA su potpisale 22 zemlje-članice Evropske unije, ali je potrebno da ga ratifikuje i Evropski parlament, a rasprava o tom sporazumu zakazana je za jun.
Pregovori o ACTA vode se od 2007. godine, i to uglavnom tajno, a među zemljama koje su učestvovale u njegovom kreiranju, osim članica EU, su i SAD, Japan, Kanada, Južna Koreja, Australija, Meksiko…
Uoči nedavnog globalnog protesta protiv ACTA, koji je mahom održan u Evropi, Nemačka je odlučila da odloži potpisivanje tog sporazuma kako bi ga ponovo razmotrila. Nemački stav, prema navodima predstavnika Open Rights Group u Londonu, predstavlja dokaz da su pregovori o ACTA vođeni tajno među birokratama EU.
Prema navodima inicijatora protesta, ono što je posebno za osudu u vezi sa ACTA su mere koje su predviđene protiv kulture širenja i distribucije infomracija na internetu, dizajnirane u malom “klubu” zemalja koje isto misle. Nastao u njihovim pregovorima, umesto u široko demokratskoj javnoj debati, ACTA je, kako navode protivnici tog sporazuma, zapravo zaobišao parlamente i međunarodne organizacije kako bi uspostavio “represivnu logiku” po “diktatu industrija zabave”.
ACTA bi tako postao legalno oružje muzičke i filmske industrije kojim bi internet provajderi bili primorani da preuzmu ulogu policajaca nad svojim korisnicima, ističu organizatori pokreta protiv ACTA.
Globalje peticije protiv ACTA moguće je potpisati na sajtovima Avaaz.org i Accessnow.org
(SEEcult.org)