• Search form

14.11.2011 | 10:45

Praizvedba Aleksandra

Svetsko praizvođenje baleta “Aleksandar”, inspirisanog slojevitom istorijskom ličnošću, vojskovođom, polubogom, ljubavnikom, osvajačem sveta - Aleksandrom Makedonskim, u koreografiji Ronalda Savkovića, biće održano 15. novembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Praizvedba Aleksandra

Svetsko praizvođenje baleta “Aleksandar”, inspirisanog slojevitom istorijskom ličnošću, vojskovođom, polubogom, ljubavnikom, osvajačem sveta - Aleksandrom Makedonskim, u koreografiji Ronalda Savkovića, biće održano 15. novembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Savković je osmislio taj balet nakon dugogodišnjeg proučavanja Aleksandra Makedonskog, a kako je naveo, pošto se boji epskih baleta i velikih priča, odlučio se za simboliku, pa scene nisu baletski stereotipne, već jednostavno ostavljaju mogućnost da svaki gledalac ima svoj doživljaj, svoju verziju.

Zbog toga je u predstavu ubacio i izmišljenu ulogu Vremena, jer ono piše i briše događaje.

„Opredelio sam se za potpuno savremeni pristup u svim elementima koreografije, scenografije, kostimografije. Ipak, ne bežim ni od tradicionalnih uticaja kao što su grčke freske, pozorište Kabuki, Katakali teatar. Tragam za minimalizmom koji u sebi nosi suštinu, što pronalazim u Buto oblicima japanskog pozorišta. Sve mi je to neophodno da bih ispričao priču o Aleksandru“, naveo je Savković.

Prema njegovom mišljenju, ključna reč koja karakteriše Aleksandra Makedonskog je nemir.

„On je veliki melanholik, gladan je znanja i stalno traga za nepoznatim. U isto vreme je i emotivan i hladan, odlučan i radikalan. Od malih nogu je pokazivao te crte karaktera. Sve što je radio bilo je sa mnogo strasti, i ratni pohodi i ljubavne veze. Možda pomalo pričam i autobiografsku priču“, otkrio je Savković u intervjuu za „Pozorišne novine“.

Za svetsko praizvođenje baleta „aleksandar“ izabrao je Beograd i Balet Narodnog pozorišta pre svega zbog, kako je naglasio, značaja imena Aleksandra Velikog za ovo područje, slovenske duše i nemira u srcu koji vlada u ovdašnjem narodu.

„Aleksandrove ideje su preteča globalizacije, velike Evrope bez granica. Nije osvajao teritorije, već srca ljudi. Ovdašnji ljudi to osećaju, vlastiti nemir prepoznaju u njemu. Zato sam ja ovde“, naveo je Savković, odajući priznanje umetničkoj saradnici Anini Stanciu.

Prema njegovim rečima, „Aleksandar“ će biti „prava istorija plesa“.

„Idemo od čiste klasike do teatra Pine Bauš, tu su i špic patike i štikle, akrobatika. Baš kakav je i sam život Aleksandra Velikog bio; jedan ogroman krug, prepun dinamike i naglih obrta“, naveo je Savković, koji je rođen 1975. godine u Rijeci, gde je 1991. završio Baletsku školu HNK-a, a od 1990. do 1992. usavršavao se na Akademiji baleta u Budimpešti. Od 1992. do 1997. angažovan je kao prvak baleta u Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru i stalni gost u HNK u Zagrebu.

Od 1997. do 1998. bio je prvak baleta HNK-a u Zagrebu, a potom odlazi u Berlin (prvak baleta) u Državnu operu, gde ostaje sve do 2008. godine.

Ostvario je impresivan broj prvih uloga kako u klasičnim predstavama, tako i u neoklasičnom i modernom repertoaru najznačajnijih koreografa sveta.

Solističke uloge u „Aleksandru“ poverene su Jovanu Veselinoviću, koji igra naslovnu ulogu, Mili Dragičević, Ani Pavlović, Milanu Rusu, Dejanu Kolarovu, Tamari Ivanović, Bojani Žegarac, Igoru Pastoru i Igoru Vološinu.

Premijera tog baleta je svojevrsna uvertira za obeležavanje Dana Narodnog pozorišta, 22. novembra.

Muzika je savremena, autorska kompilacija i ne izvodi se uživo.

U podeli su i Ana Pavlović, Milan Rus, Dejan Kolarov, Tamara Ivanović, Bojana Žegarac, Igor Pastor i Igor Vološin.

Prve reprize su 18. i 22. novembra i 6. decembra.

Sajt Narodnog pozorišta je www.narodnopozoriste.rs

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r