Politike nevidljivosti
Društveno angažovana umetnica Gabriela Vasić predstavlja se 10. novembra u Centru za grafiku izložbom “Politike nevidljivosti (Deca/Kids)” - interdisciplinarnim projektom koji tematizuje postojanje ne-vidljivih mladih Roma, koji usled sistemske nebrige države, postaju tranzicione žrtve. U begu od stvarnosti, mladi Romi verno podražavaju “stvarnost medija” i ideologiju svojih idola.
Projekat je nastao na osnovu prikupljene foto-dokumentacije od 2004. do 2010. godine na nekoliko lokacija u Beogradu, a sadrži fotografije, digitalne crteže, te Facebook dokument prepiske u fotoalbumu “Deca-Kids” autorke, koja je poslužila kao potsticaj za taj umetnički projekat.
Prema navodima umetnice, stanje na koje ukazuje ne iznenađuje u sredini u kojoj se kriminal ne kažnjava, a počinioci mnogih zločina ne otkrivaju.
“Posledice toga su da nasilje eskalira, obespravljenost, siromaštvo, depresija i maloletničeka delikvencija su u usponu. Množe se vršnjačke bande, prodesničarski vandalski obračuni mladih sa policijom ili sa manjinskom populacijom. Kulturna klima je u fazi retradicionalizacije, te umesto povećanja tolerantnosti prema drugom i drugačijem, na sceni su homofobija, mizoginija i ksenofobija. Društvenu stvarnost oblikuju vrednosti popularne kulture, TV ‘rijaliti’, ‘life stile’ uspešnih (npr. ‘Grand’ ili ‘Pink’) zvezda estrade i sporta, žuta štampa. Društvene konstelacije diktiraju komercijalizacija i profit. U ovoj mondijalizaciji stvarnosti, ne zaostaje ni politički - finansijski establišment. Mediji su zamenili funkcije roditelja, obrazovnog sistema i ideologije. Biti ‘inn’, biti ‘brendiran’ (kloniran), utopiti se u ‘main stream’, za mnoge mlade je vrhunski ideal i dokaz društvenog uspeha. Ni znanje, ni ideja, ni solidarnost, ni veština, nisu merilo uspeha i ‘kulturnih vrednosti’. To su zapravo novac i potrošačka doktrina neoliberalnog kaptalizma. To je poražavajući rezultat nedovršene srpske tranzicije, na sredokraći između bespuća tradicije i neomeđene modernosti”, navela je Gabriela Vasić.
Prema njenim rečima, u takvom okruženju, u kojem vaspitni i obrazovni kadar nema autoritet i kredibilitet kod mladih, a sistem ih podržava u odustajanju od etičkog kodeksa vaspitanja, devijantne pojave kod mladih, posebno onih koji dolaze iz nižih socijalnih slojeva i marginalizovanih grupa, su gotovo pravilo.
“Ali, kako je njihovo asocijalno ponašanje nevidljivo za srpsku javnost i nadležne institucije, ipak je začudno u eri digitalnih medija. Dakle, zaključak bi bio, da se pojave koje sam registrovala i obradila ignorišu sa namerom. Kojom, i šta se krije iza ove ‘politike nevidljivosti’?”, pitanje je koje postavlja Gabriela Vasić izložbom u Centru za grafiku.
Budući da je i sama roditelj, autorka poziva građane da se zainteresuju i da izvrše pritisak na vlast kako bi preuzela odgovornost za razvoj društva u Srbiji u kojem se za nauku ne bi ulagalo 0,02%, a za kulturu 0,6 % od ukupnog BDP, što je slučaj danas, budući da su mnoge evropske ekonomske studije utvrdile da su ulaganja u kulturu i obrazovanje najisplativija na duge staze.
“Vlast ne može neodgovorno da rasprodaje budućnost svojih građana tako što će voditi restriktivnu monetarnu politiku, a znanje tretirati kao robu, već mora ulagati u kulturni kapital i mlade, budući da su mladi najveći resurs srpskog društva”, poručuje Gabriela Vasić.
Gabriela Vasić kroz višegodišnji razvojni projekat “Dizajn ideniteta mladih” razmatra kontekst medijski generisanih, tranzicionih kolektivnih identiteta mladih, kojima medijski uspeh, slava, bogatstvo ili bunt postaju uzori.
Prema rečima umetnice, to je i dobar pokazatelj kako srpsko društvo tumači društvenu i ekonomsku tranziciju ka neoliberalnoj demokratiji.
Prikazujući kolektivne matrice ponašanja mladih uočljivih u javnom urbanom prostoru, autorka zapravo portretiše slabosti društva u tranziciji, u kojem su ranjive grupe, žrtve tranzicije.
“Srpsko društvo još uvek baštini svoj kulturni identitet na osnovu etnocentričnih autoritarnih modela vrednosti i nema izgrađenu kulturu poštovanja prava (ljudskih, manjinskih, rasnih, rodnih ...), a direktna posledica toga je zanemarenost najugroženijih grupa građana, koja proističe iz neefikasnih društvenih normi, zakona, propisa i vrednosti. Sve raširenija društvena anomija doprinosi konfuziji u moralnoj svesti pojedinca, što dovodi do pometnje i dezorijentacije članova društva u traganju za socijalno poželjnim obrascima ponašanja. Naličje ove pojave se ogleda u porastu delikventnog ponašanja i diskriminaciji prema drugačijem i drugačijima”, navela je umetnica.
Gabriela Vasić je magistar slikarstva, vizuelna umetnica, nezavisna omladinska i kulturna radnica, sa statusom samostalnog umetnika od 1993. Autorka je mnogobrojnih projekata neformalne obuke za decu i omladinu u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti, a angažovana je kao umetnički direktor i kustos Galerije ALT, čiji je osnivač. Ovo je njena 17. samostalna izložba u galerijskom prostoru.
Projekti Gabriele Vasić su društveno generisani i bave se različitim aspektima kolektiviteta i društvenim i političkim implikacijam tranzicionog društva. Kroz umetničko delovanje Gabriela Vasić nastoji da pokrene pitanja društvene odgovornosti i potstakne razvoj zdravih društvenih odnosa, baziranih na participaciji i solidarnosti. Njeni umetnički projekti su obeleženi aktivnim učešćem publike i relacionom estetikom. U dosadašnjem umetničkom radu, bavila se pitanjima umetničkog sistema i umetničke produkcije, kulturnim politikama, odnosima između medija i individualiteta, alternativnim ekonomskim mrežama, kolektivnim imaginarijem i antiautorstvom. Njeni noviji radovi istražuju matrice komunikacije i potkulturne prakse mladih u javnom prostoru.
Tokom trajanja izložbe u Centru za grafiku, otvorene do 25. novembra, Gabriela Vasić predstaviće i projekat svog udruženja “Skulptura za igru”, kao inovativno i kreativno didaktičko interaktivno sredstvo za učenje pisma i jezika, koje je izvela u saradnji sa dizajnerom skulpture za decu vajarom Markom Crnobrnjom. Taj projekat je u oktobru 2011. izveden u vrtiću “Skadarlija”.
(SEEcult.org)
