Karavukovo 002
Završna izložba radova umetničke kolonije “Karavukovo 002”, održane u istoimenom bačkom selu u Vojvodini, priređena je 30. juna u napuštenoj rimokatoličkoj crkvi Sv. Martina, na mostu preko kanala DTD i u krugu fabrike Castrix, a postavka će se do kraja godine seliti u Beograd, Novi Sad, kao i u galerijske prostore u Sloveniji i Hrvatskoj.
Koloniju “Karavukovo”, specifičnu po multimedijalnosti i regionalnom sastavu, drugu godinu za redom organizuje Zemunski mali umetnički centar - ZMUC, a finansira fabrika za doradu semena Castrix, čiji menadžment ima za cilj da formira kolekciju savremene umetnosti Balkana.
U drugom sazivu kolonije, od 20. do 30. juna, učestvovalo je 11 umetnika iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije - vajar, slikar, multimedijalna umetnica, keramičarka, video umetnica, muzičar, fotograf, grafička dizajnerka, kao i grafiti i street art autori, različitih generacija.
Jamesdin (Aleksandar Jestrović, 39), slikar koji je magistrirao na FLU u Beogradu, a poslednje dve godine živi i radi u Berlinu, tetovirao je dvorišne ruže, napravio je video rad “Spor k’o puž”, ikonu “Krtičnjak” i sliku “Izgradnja silosa u Matrixu”.
Multimedijalnost za Jamesdina znači da “radi u mediju koji mu je dostupan”.
“Ja sam po obrazovanju slikar, najčešće slikam, ali u određenom ambijentu pokušavam da odreagujem na materijale iz okruženja. Razmišljao sam o kukuruzu, bambusu.. ali rok je kratak, tako da sam na kraju radio sa ružama. Tetovirao sam ruže pomoću privremenih tetovaža. Preneo sam ’urbani’ senzibilitet u seoske okvire”, kaže Jamesdin.
Prema njegovim rečima, to što je radio su pokušaji konflikta sa sredinom u kojoj se nalazi, a mogu da budu i samo stav prema okruženju.
“Radovi su neminovno ironični, jer je provokacija dvosmerna. Ironizuju i moju ulogu umetnika u ovoj priči. To što čovek radi uzima se kao hobi, pa se i ja na isti način, neobavezno, odnosim prema konceptualnim pretpostvakama u odnosu na moj rad. Motiv slikaru za rad proizilazi iz besposličarenja, kako bi potom prešao u nepotrebni rad”, dodaje Jamesdin.
Street art autorka TKV - The Kraljica Vila - (23), čiji radovi u stensil tehnici iznenađuju publiku na ulicama Beograda, Vranja i Prijepolja, pronašla je inspiraciju i u seoskoj sredini - u napuštenoj crkvi Sv.Martina, gde je na mestu nekadašnjeg oltara postavila “Panonsku sirenu” , ali u na zidovima i kapijama napuštenih kuća u Karavukovu.
Prvi put je kao podlogu za šablone probala keramičke pločice, koje je postavljala kao zamku iznenađenja na najmanje očekivanim mestima u selu, ili na uvid radnicima Castrixa na ulazu u trpezariju.
Milica Ružičić (32), predavač na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu, trenutno na doktorskim studijama na FLU, izvela je site-specific rad “Nepremostivo” na kanalu DTD, nekadašnjoj reci Mostonga, odnosno pored mosta poznatog kao “Titovski most”.
"Došla sam sa idejom da pravim site-specific rad, tačnije da osmislim rad koji će biti reakcija na samo selo Karavukovo. To je bilo dovoljno široko polazište koje je zahtevalo da prvih par dana posvetim istraživanju zanimljivih lokacija i priča vezanih za selo. Najbolji utisak mi je ostavio deo kanala Dunav-Tisa-Dunav koji jednim delom prolazi kroz nekadašnje korito reke Mostonge, inače skrovišta starih gusara, a danas je tiha lokacija prilagođena pecarošima. Od mnogih skica odabrala sam tu tamnu senku Titovskog mosta, koju sam rešila da izmestim. Simbolično, ona predstavlja mračnu stranu večitih migracija na tim prostorima koje su se uglavnom dešavale u ratnim okolnostima”, kaže Milica Ružičić.
Senku njenog mosta, napravljenu od 30 metara dugačkog crnog platna koje je pripremano za spuštanje na kanal u fiskulturnoj sali lokalne osnovne škole, zabeležio je na fotografiji Nikola Radić Lucati (40).
Lucati, koji radi na relaciji Beograd-Tel Aviv, autor je crno belog foto triptiha “Fuga”. Preostale dve fotografije iz triptiha biće naknadno štampane.
Vajar Eugen Borkovsky koji se u publicističkim radovima intenzivno bavi savremenom likovnom praksom, a već godinama vodi i Gradsku galeriju Fonticus u Grožnjanu u Istri (Hrvatska), odgovorio je radom “Prozor” na sopstveni zadati okvir ravnice.
Sandin Međedović (28) iz Sarajeva, jedan od začetnika tamošnje graffiti scene pod pseudonimom Dream 83, diplomirani je dizajner i danas art direktor. Trpeo je uticaj španskih, nemačkih i holandskih graffiti majstora u posleratnom Sarajevu. Bavi se klasičnim grafitima, urbanom kaligrafijom.
Njegov rad “Dream” je postavljen na zid Castrixa, drugi je ostavio na zidu kuće prvog komšije koji je danima znatiželjno pratio šta se u Castrixu radi, a započeti treći rad, 3D grafit, završiće u kooperaciji s vajarom Goranom Denićem, umetničkim direktorom kolonije “Karavukovo”.
“Karavukovo me je inspirisalo, baš zato što graffiti nisu karakteristični za seosku sredinu. Rad koji sam ovde napravio jedan je od najboljih. Ispostavlja se da najbolje radim van Sarajeva, tako da mi prijatelji tamo poručuju da je bolje da se i ne vraćam”, kaže Međedović.
Goran Denić (45), koji je na prvoj, prošlogodišnjoj koloniji počeo da pravi “karavukove”, nastavio je ove godine da uvećava čopor radom “Karavookovy oko Karavukova” i “Forsiranje kanala DTD”. Sa Međedovićem radi i 3D grafit.
“To je Sandinov i moj zajednički rad. Nešto kao 3D grafit. Čelični objekat sleteo usred polja jeste okosnica dalje saradnje, prvo slovo imena sela Karavukovo. Ideja je da se tokom narednog, nedefinisanog perioda, možda narednih deset godina, grafit dovrši a karavookovi namnože. Vučica koja hrani mlade jeste Castrix fabrika, mladi vuk koji skače oko cipele (grafita) je umetnik koji ne razume grafite dok su dva vuka koja ne mogu da se odvoje nakon snošaja umetnici u raspravi nakon prezentacije”, kaže Denić.
Rad “Forsiranje kanala DTD” nastao je kao posledica razmišljanja o povlačenju nemačke vojske iz mesta, preko nekada reke Mostonga, a sada dela sistema DTD, ali i kao mesta budućeg odmorišta za bicikliste na dunavskoj biciklističkoj ruti.
“Ideja je da most bude načičkan raznim karakondžulama koje bi bile zaklon od vetra, kiše ili sunca i za lokalne ribolovce”, dodaje Denić.
Jelena Korenčić (44), grafička dizajnerka i isceliteljka iz Zagreba, kreatorka 80 vizuelnih identiteta, od kojih su neki uvršteni u japansku enciklopediju grafičkog dizajna, odlučila je da na koloniji jedan grafički motiv preseli na fabričke kese za seme.
Slavonske motive s početka 20. veka na posteljini za prvu bračnu noć, motiv koji se zove “Na gljive”, pomalo komično je preimenovala u “Uputstvo za upotrebu” ili “Best before”.
“To su simboli plodnosti, a mene su inspirisale stvari koje sam nalazila u tvornici, vezano za tvornicu. Ovo su kese u koje se stvarno puni seme. Ravnica, zemlja, seme, plodnost... Meni je izazov bilo to što je vez zapravo čist grafički motiv. Ja sam mu samo promenila medij i napravila duhovit komentar na seme. Ovaj rad mene veseli”, ističe Jelena Korenčić.
I ostali njeni radovi su reciklažni, a zajednička tema su im međuljudski odnosi.
“Promena plana” od sita za seme i “Približavanje”, od ostataka rada drugog umetnika.
Budući da već 17 godina istražuje umetnost iscjeljivanja metodom kvantnog dodira, dodiri sa zainteresovanima bili su sastavni deo interakcije sa publikom, ali i umetnicima na koloniji.
Marija Aranđelović (28), video umetnica i montažerka iz Beograd, čiji će rad ili više radova biti prikazani na prvoj sledećoj postavci u Beogradu, predstavila je na završnoj izložbi u Castrixu rad “Vasko u Karavukovu”.
“Za sada imam neku vizualizaciju doživljaja. Pričala sam s ljudima, dosta vizuelno proučavala mesto. Došla sam s nekom osmišljenom pričom, ali onda sam nalazila neke elemente koji su mi odgovarali, a neke nisam. Na primer, motiv vuka (karavuka), koji se transformiše od nečeg pretećeg u nešto pitomo. Našla sam psa koji izgleda strašno, ali u stvari je pitom kao zeka koji skakuće. Moj karavuk ima žute oči”, kaže Marija Aranđelović.
“Priča o oteranim Nemcima posle Drugog rata jeste zanimljiva, istorijski je mnogo toga zanimljivo, ali najteža priča od svega je ta da ljudi teško žive. Ovi ljudi zapravo nemaju veze s tim, oni su prosto doseljeni. I njima je to bio šok, došli su u novu sredinu. I onda na kraju šta ostane, ostane težak život. Ostane život, a život je težak”, navodi Marija Aranđelović.
Keramičarka Biljana Milenović (36), kojoj je rad u glini bio nemoguć zbog iznenadnog zatvaranja lokalne ciglane, prvi put se oprobala kao slikarka na platnu zalepljenom na drvene palete pronađene u fabrici. Triptih je nazvala “Šibicarenje”.
“Nisam stigla do kraja. Ovo su mi prve slike i potrebno mi je vreme. Krenula sam od drvenih paleta obloženih tkaninom i to mi se dopalo kao objekat u prostoru. Htela sam, ipak, da probam da oslikam nešto na površini, pa sam počela sa flekama sa kojima sam se i inače igrala na pločicama. Uspela sam da te male poločice postavim na veću površinu, u drugom mediju. Zapravo sam keramičku pločicu preselila na platno. Efekat je drugačiji, podseća na enformel, malo je retro. Dodatno vreme mi je potrebno da se oslobodim skice. Bavim se keramikom, a ovde sam u nekoj sasvim drugoj priči. Nastavak sledi...”, najavljuje Biljana Milenović.
“Za mene je multimedijalna kolonija pozitivan stres, od početka do kraja. Stres je što su uslovi bili nemogući za keramiku, krenula sam u drugom pravcu, što je opet intenziviralo pozitivan stres. S druge strane, kolonije su neko vreme koje posvećuješ sebi i deliš ga s ljudima koje ne poznaješ. Dakle, svi smo u konstantnom plusu, ako pod minusom podrazumevamo spremanje ručka, odlazak na pijacu... Ovde si, naprosto, u plusu. Konstantno si u tenziji, a zapravo sam stvaraš atmosferu i prema sebi i prema drugima, jer sve je novo, sve je intenzivno”, navodi Biljana Milenović.
U programu završne izložbe u fabrici Castrix učestvovali su đaci osnovne škole “Bora Stanković”, udruženje žena “Koštana”, a publici je priređen techno blues trance koncert gitariste Danila Popovića (40) iz Beograda koji je i autor muzike za video Marije Aranđelović.
Radovi sa "Karavukova 002", kao i sa prvog izdanja te kolonije predstavljeni su u Galeriji umetnika SEEcult.org, kao i na blogu karavukovo002.blogspot.com
Vesna Tašić
*Foto: Nikola Radić Lucati
