Blog | 2016, May

BITI ISTI, BITI POSEBAN, BITI SLOBODAN - CRNO BELI SVET by SF

Rođena sam davnih 70-ih u gradu koji je onda i sada bio beo, među ljudima koji su onda u mojim očima bili beli, u epohi koja je imala nijansu bele boje. Ja sam rođena u boji. Rasla, razvijala se, maštala, svoj svet i identitet gradila u boji. Nekad neprimetna, nekad ekscentrična, nekad patetična, uvek autentična. Svojih boja i nijansi bila sam svesna tada, sada još više. Nisam se uklapala, poklapala, podlegala imeprativu sredine zvanim BITI ISTI. Da li sam bila POSEBNA prepuštam sudu drugih. Ali sam, uprkos svemu što je određivalo moj život, ostala SLOBODNA.

DAN MLADOSTI - O MLADOSTI, MI SMO U ŽALOSTI

Moja mladost je prošla. Prošli su i godine kada smo slavili tu MLADOST, ili bar DAN MLADOSTI. Sada moj sin uživa u svojoj MLADOSTI, bez DANA MLADOSTI, a ja mesecima razmišljam o MLADOSTI Paola Sorentina.

FINSKI ILI SRPSKI MODEL OBRAZOVANJA?

Imam sina, dužna sam naglasiti u pubertetu, koji se školuje u jednoj od brojnih škola u gradu. Mi kao roditelji, bake i deke, svi bočni i pobočni srodnici, a usuđujem se pohvaliti i dalji preci, pružili smo mu ličnim primerom uvid u značaj obrazovanja i sticanja odnosa prema njemu. Od ranog detinjstva edukovali, razgovarali, pokazivali, čitali, posvećivali pažnju vokabularu, trudili da podstaknemo kreativnost, probudimo interesovanja… Mislim da smo u tome i uspevali - koliko su okolnosti zvane "savremeni tempo života" dozvoljavale.

REP SO D I JA I TRAG I KOMEDIJA

U MOJOJ OBEĆANOJ ZEMLJI

N E M A

glupih lajkova, sindikalnih štrajkova,

nerazumljivog GDP-a i mučenog LGBT-a,

stranačkih mitinga, lakih petinga,

biračkih spiskova, nedostajućih glasova,

izbornih plakata, zelenih salata,

hrono dijeta, jetrenih pašteta,

skupih komunalija, izlivenih fekalija,

prebrojanih koridora, stvarnog horora,

ružnih bilborda, vojnih parada,

poplava, delte i ušća, sušnih leta i kišnog proleća,

žute štampe, spuštene rampe,

pasoša i čipovanih dozvola, viza i deviza,

ZEMLJA IZ SNOVA

JA OVDE MALO REPUJEM

Ja imam svoje ostrvo.

Ono je pusto i zeleno, lično i nestvarno.

Nema kuća od čokolade, ni prozora od marmelade, zidova od šećera, ni palata od mermera.

Dobrostojeći tamo ne zalaze, oni što nas vode tamo se ne nalaze. Mediokriteti mu ne prilaze, nezvani ne dolaze.

Do njega nije lako stići, teško ga je zaobići, i sa njega otići.

To je moja obećana zemlja.

Zemlja očekivanja i nadanja, nikad stradanja, uvek radovanja.

PREDSTAVA EVROPA - MAJKA HRABROST, ZVANICE I JA

Kao što nisam bila filmski kritičar kada sam iznosila svoje viđenje filmova odgledanih na Festu, koji su bili vredni moje pažanje, tako ni ovom prilikom neću sebi dati pravo ni slobodu da predstavu "Evropa" sagledavam kao pozorišni kritičar. Tu privilegiju prepuštam počastvovanima koji su se za to i školovali.

KURAJBER, KURJAK, NAKURNJAK ILI NAKITNJAK

Sedim sa svojim Đimom Đarmušem u omiljenom pabu (znam da se ne piše MEKO, već TVRDO DŽ, ali ja sledim Vukovu: Piši kako govoriš). Ćaskamo o omiljenim likovima iz crtanih filmova. Pogledom prelazim preko mnoštva već poznatih fotografija na zidu. Sve sam ih analizirala već pri prvom ulasku u taj, meni dragi, prostor. Sve su bile zakošene, nakrivljene. Tada sam ih sve uredno ispravljala, sve dok mi jedan od pristojnih momaka zaposlenih u pabu nije šapnuo: “Zamišljeno je da budu krive”. Verovatno je to bio moj prvi susret sa ŽENOM MOG KURAJBERA.