Regionalni uspeh Parade

Film "Parada" Srđana Dragojevića, jedan od najgledanijih poslednjih godina u Srbiji, privukao je ogroman broj posetilaca i u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a producenti taj uspeh ističu kao važan potsticaj za regionalnu saradnju i manjinske koprodukcije koje se u nekim državama regiona stalno kritikuju.

Film "Parada" Srđana Dragojevića, jedan od najgledanijih poslednjih godina u Srbiji, privukao je ogroman broj posetilaca i u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a producenti taj uspeh ističu kao važan potsticaj za regionalnu saradnju i manjinske koprodukcije koje se u nekim državama regiona stalno kritikuju.

Nakon nedavnog uspeha na Berlinalu, na kojem je osvojio tri nagrade, film “Parada” je dobio prošle nedelje u Sloveniji "Zlatnu traku" Udruženja distributera, koju dobijaju filmovi koji u bioskopima pređu 25.000 gledalaca.

To priznanje dobijali su poslednju deceniju isključivo slovenački filmovi, a poslednja slovenačka manjinska koprodukcija koja je dobila “Zlatnu traku” bila je "Ničija zemlja" oskarovca Danisa Tanovića iz BiH.

I raniji Dragojevićevi filmovi “Lepa sela lepo gore" i "Rane" bili su najgledaniji filmovi u Sloveniji u godinama kada su se pojavili.

“Parada” je ostvarila odličan rezultat i u Federaciji BiH, gde je za osam nedelja prikazivanja u Sarajevu, Tuzli i Zenici privukla 18.000 gledalaca. To je najbolji rezultat koji je do sada ostvario jedan srpski film u FBiH. Film se još uvek uspešno prikazuje i velika je šansa da dostigne gledanost ostvaren u drugom entitetu BiH - Republici Srpskoj, gde ga je videlo 23.000 gledalaca.

U Hrvatskoj za "Paradu" već treći mesec prikazivanja vlada veliko interesovanje i ovog vikenda srpski film prestiže po gledanosti "Šta je muškarac bez brkova" koji je sa 152.000 gledalaca suvereno držao drugo mesto po gledanosti u istoriji hrvatskog filma (najgledaniji film u Hrvatskoj ikada je "Kako je počeo rat na mom otoku” sa 200.000 posetilaca).

Producentkinja “Parade” Biljana Prvanović izjavila je povodom uspeha tog filma u bioskopima na prostoru bivše jugoslavije da niko nije očekivao da će biti toliko dugovečan u bioskopima regiona, pa je već dva puta odlagano izdavanje DVD-ja "Parade" kako ne bilo presečeno to fantastično interesovanje publike.

“Ove cifre, same po sebi, nisu mnogo važne. Važno je da je ovo izuzetan potsticaj za regionalnu saradnju i manjinske koprodukcije koje se u nekim državama regiona stalno kritikuju. Ali sada niko u ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji ne može da zameri što se pomažu i filmovi iz regiona - kroz porez na ulaznice ove države već su vratile uložena sredstva kojim su pomogle regionalnu saradnju”, istakla je Biljana Prvanović.

Reditelj Dragojeviće je izjavio da mu je posebno što se u javnosti saznaje o uspehu “Parade” na teritoriji Federacije BiH.

“Odnos Beograda i Sarajeva se često tretira kroz prizmu međusobnog zameranja i optužbi, pa je meni drago da ‘Parada’ daje drugačiji primer. Jako sam srećan što je uspeh ‘Parade’ na Berlinskom festivalu i tri osvojene nagrade u zemljama ko-producenata propraćen tako dobro, moguće da je i to razlog što gledanost filma tamo ne opada. Dok su, istovremeno, pojedini srpski mediji i kritičari pokušavali na sve načine da minimizuju uspeh srpskog filma u Berlinu, čak i falisfikujuci izveštaje o prijemu filma i ‘zaboravljajući’ da spomenu sve nagrade koje je film dobio na jednom od tri najveća festivala u svetu, slovenački, hrvatski, makedonski i crnogorski mediji su pisali o uspehu ‘Parade’ kao da je domaći film. Po mnogim kriterijuma, on to i jeste i meni je drago što je prihvaćen širom zemlje u kojoj sam rođen”, naveo je Dragojević.

Dragojevićev film je na 62. Berlinalu osvojio nagradu publike za najbolji igrani film u programu “Panorama”, kao i posebnu nagradu ekumenskog žirija i nagradu čitalaca gej magazina "Siegessaeule".

“Parada” je prikazana u programu “Panorama” kao jedini film iz regiona bivše Jugoslavije, a nastala je u koprodukciji Srbije, Makedonije, Hrvatske i Slovenije.

“Parada” je crnohumorna priča o ratnom veteranu i vlasniku agencije za obezbeđenje (Limun), kome se gej aktivisti obraćaju za pomoć, jer policija ne može da garantuje bezbednost Parade ponosa u Beogradu. U regionu, odnosno zemljama u kojima je ratovao 90-ih, glavni junak Limun, koja igra Nikola Kojo, i okuplja ekipu za obezbeđenje beogradske Parade. Na put kreće sa gej aktivistom Radmilom, koga igra Miloš Samolov, sablažnjen Limunovim živopisnim saradnicima - bivšim neprijateljima, sa kojima je u turbulentno vreme i trgovao. To su Roko, hrvatski ratni veteran (Goran Navojec), Halil, sitan kriminalac iz Bosne (Dejan Aćimović) i Azem, Albanac sa Kosova (Toni Mihajlovski).

Dvojica glavnih likova, koja potiču iz različitih socijalnih miljea, imaju različite životne stavove i seksualne orijentacije, prinuđeni su da sarađuju i zavise jedan od drugog. Posle brojnih problema, uključujuci i pogibiju Radmilovog partnera, uspevaju da nađu zajednički jezik i organizuju Paradu.

U filmu igraju i Goran Jevtić, Hristina Popović, Nataša Marković, Mladen Adrejević, Relja Popović, Radoslav Milenković, Anita Mančić, Branimir Popović...

Novi film Dragojevića koštao je 1,3 miliona evra, a koprodukcija je Srbije, Makedonije, Hrvatske i Slovenije, koja je dobila i podršku evropskog fonda Eurimaž (Eurimages).

Snimanje tog filma započeto je u oktobru 2010. godine u Beogradu - za vreme prve gej parade u Srbiji koja je održana posle niza bezuspešnih pokušaja u proteklih desetak godina. Iako je sama Parada ponosa u parku Manjež održana bez većih problema i uz snažno prisustvo policije, širi centar grada demoliran je posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim policijskim snagama, u kojima je i povređeno oko sto osoba i naneta ogromna materijalna šteta.

Parada ponosa bila je zakazana ove godine za 2. oktobar, ali je policija odlučila da je zabrani iz bezbednosnih razloga, kao i skupove koje su najavili protivnici te manifestacije.

Dragojević je i autor filmova “Mi nismo anđeli” (1992) i “Lepa sela, lepo gore” (1996), “Rane” (1998) i “Sveti Georgije ubiva aždahu” (2009).

(SEEcult.org)