Preminuo Borislav Radović

Pesnik Borislav Radović, koji je bio i vrstan prevodilac i istančani esejista, preminuo je u 83. godini, a prema sopstvenoj želji, biće sahranjen u krugu najuže porodice, saopštilo je Srpsko književno društvo.

Povodom smrti Radovića, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je naveo da je srpska poezija “izgubila još jednu mudru i samosvojnu glavu iz generacije onih posleratnih pesnika koji su je održavali na evropskom i svetskom nivou, istovremeno svesnih na kojem jeziku pevaju i kojem jeziku služe”.

Radović je bio “duboko odan svome srpskom jeziku i traganju za mogućnostima da naš jezik progovori na nov, suptilniji i izrazitiji način.  Težio je istančanosti i dubini, ne i da bude široko dopadljiv. Na tragu evropskih, pre svega francuskih prvaka pesničkog modernizma, napravio je u srpskoj poeziji značajne umetničke prodore”, naveo je Vukosavljević u telegramu saučešća Radovićevoj porodici.

Radović će, kako je dodao Vukosavlkević, ostati upamćen i kao izvrstan i provokativan mislilac poezije, esejista i prevodilac od poverenja.

Radović je rođen 1935. u Beogradu, gde je završio studije Opšte književnosti i teorije književnosti. Veći deo radnog veka proveo je kao urednik u izdavačkoj delatnosti.

Objavio je knjige pesama: Poetičnosti (1956); Ostale poetičnosti (1969); Maina (1964); Bratstvo po nesanici (1960); Opisi, gesla (1970); Izabrane pesme (1979); Pesme 1971–1982 (1983); Izabrane pesme 1954–1984 (1985); Trideset izabranih pesama (1985); Pesme 1971–1991 (1991); Pesme (1994); Pesme (2000), Četrdeset dve izabrane pesme (2007, 2016),

Takođe, autor je eseja: Rvanje s anđelom i drugi zapisi (1996); O pesnicima i o poeziji (2001); Neke stvari (2001); Čitajući Vergilija (2004); Još o pesnicima i o poeziji (2007) i Ponešto o pesnicima i o poeziji (2011).

Izabrana dela Radovića objavljena su u dve knjige - Pesme i neke stvari i Ponešto o pesnicima i o poeziji (2016).

Radović je preveo s francuskog Morekaze Sen-Džona Persa (1963, novi prevod 2003), izbor pesama Pola Elijara (1971), Pariski splin Šarla Bodlera (1975), knjigu proze - Balzakovog Luja Lambera (1999), te Šesnaest cvetova zla Šarla Bodlera (2011).

Dobitnik je Brankove nagrade (za poetičnost) 1957, Oktobarske nagrade Beograda (za prevod Morekaza) 1963, Nolitove i Zmajeve nagrade (za Bratstvo po nesanici) 1967, nagrade “Branko Miljković” (za Pesme 1971-1982) 1983, nagrade Željezare Sisak 1984, nagrade Disovog proleća 1985, Krune despota Stefana Lazarevića 1994, nagrade “Vasko Popa” 1995, nagrade Ramonda Serbica 1996, Belodvorske rozete 1998, nagrade “Miloš N. Đurić” 1999, nagrade “Desanka Maksimović” 2001, Žičke hrisovulje i nagrade “Đorđe Jovanović” (za O pesnicima i o poeziji) 2002.

(SEEcult.org)