Par levih cipela u MSU Zagreb
Komunizam i njegove posledice, uključujući fenomene vlasti Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, tema je nove međunarodne izložbe fotografija, videa, slika i instalacija poznatih umetnika savremene evropske scene, koja će biti otvorena 16. aprila u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, a predstavlja i svojevrsnu proveru stvarnosti u današnjoj istočnoj Evropi.
Komunizam i njegove posledice, uključujući fenomene vlasti Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, tema je nove međunarodne izložbe fotografija, videa, slika i instalacija poznatih umetnika savremene evropske scene, koja će biti otvorena 16. aprila u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, a predstavlja i svojevrsnu proveru stvarnosti u današnjoj istočnoj Evropi.
Izložba “Žulja li nas sve što je levo?”, s podnaslovom “Ponos i predrasude (post)komunističkog raja”, govori o društvima, ali i o pojedincima, protagonistima prošlih vremena, pre i posle pada Berlinskog zida, od Tita, Honeckera, Tuđmana, Miloševića i vlastitih očeva, pa sve do muzičkih pop ikona, ali i fiktivnih državnih paktova, utopijskih svemirskih projekata ili postkomunističkog raja divlje gradnje.
Boris Buden u pratećem tekstu “U cipelama komunizma” ilustruje teze o posledicama komunizma podatkom o eksponatima budućeg varšavskog Muzeja komunizma.
Naime, reč je o paru levih cipela s objašnjenjem da su ih dobijali radnici varšavske čeličane sredinom 50-ih godina kao neku vrstu bonusa, pretpostavljamo kao nagradu za dobar rad.
Na primeru “para levih cipela” moguće je o prošlom vremenu govoriti kao apsurdu komunističkog uređenja i njegovom rigidnom odnosu prema pojedincu i zajednici.
Moguće je, takođe, videti “par levih cipela” kao metaforu ekonomske proizvodnje u kojoj su mnogi prizvodi doista bili ogledalo nefunkcionalnosti, nezgrapnosti i besmisla koje je vladalo tim društvima.
Međutim, da stvari nisu bile crno-bele pokazuje banalna činjenica da je taj par levih cipela bilo moguće nositi i u njima, doduše neudobno, ali ipak hodati.
Izložbeni projekt se želi baviti upravo simptomom dvostrukog stanja, istovremeno kritikom, ali i afirmacijom tog “utopijskog projekta”.
Tema jeste komunistička prošlost, ali ne njeni ostaci, nego provera stvarnosti u postkomunističkim zemljama.
Na izložbi učestvuju umetnici Katerina Šedá (1979, Češka), Jaan Toomik (1961, Estonija), Miroslaw Balka (1958, Poljska), Šejla Kamerić (1976, BiH), David Maljković (1973, Hrvatska), Dunja Zupančič, Dragan Živadinov i Miha Turšič (Slovenija).
Tu su I Milivoj Bijelić (1951, Hrvatska-Nemačka), Andreas Fogarasi (1977, Austrija), Sanja Iveković (1949, Hrvatska), Andreja Kulunčić (1968, Hrvatska), Via Lewandowsky (1963, Nemačka), grupa IRWIN, Dalibor Martinis (1947, Hrvatska), Zlatko Kopljar (1962, Hrvatska), Nedko Solakov (1957, Bugarska), Mladen Stilinović (1947, Hrvatska) i Pavel Braila (1971, Moldavija).
Kustos izložbe je Tihomir Milovac, a biće otvorena do 30. maja, u u saradnji s Goethe-Institutom i partnerstvom sa Umetničkim muzejom u Bohumu.
Zagrebački MSU s muzejom u nemačkom gradu Bohumu ostvaruje se i projekat “Muzej u muzeju”.
Prošle godine je muzej u Bohumu predstavio izbor plakata za izložbe, a sada je u Zagreb došao predstaviti izbor iz svoje zbirke fotografija.
Bohumska zbirka fotografija danas obuhvata otprilike 600 radova. Uz fotografije iz Bauhausa i veći broj fotografija iz španskog građanskog rata, posebno se ističe zbirka češke fotografije od dvadesetih do 50-ih godina.
Veoma dobro je zastupljen opus Josefa Sudeka, kako kvalitetom, tako i količinom. Noviju češku fotografiju predstavljaju slike Vladimira Spaceka u velikom formatu.
Kustos izložbe je Hans Günter Golinski.
Sajt MSU Zagreb je www.msu.hr
V.T. (SEEcult.org)
