Na fotografiji je ono što vidiš

Galerija Artget u završnici ovogodišnje sezone predstavlja fotografije Milana Aleksića na kojima su prikazani prirodni i seoski pejzaži, eksterijeri i predmeti u svakodnevnoj upotrebi, a iako poseduju tragove ljudskog postojanja, na njima nema ljudi, ali ne deluju napušteno.

Izložba “Uzorci fotografije” obuhvata 36 fotografija, a osim četiri izuzetka, predstavljene su u galerijskom prostoru bez ramova, raspoređene u četiri 4 celine. Svaka od tih serija sastoji se od po devet fotografija, pri čemu je cela serija identifikovana i nazvana jednostavno prema objektu koji je fotografisan. Tako serije Stoka, Kuće, Drveće, Mašine i Crkve sadrže fotografije upravo onih objekata koji se nedvosmisleno mogu svrstati u te kategorije.

Javni i privatni prostori su isprepletani, imaju isti tretman, i zajedno traže od posmatrača rekonstrukciju svojih prvobitnih značenja i uloga u svakodnevnom životu. Vreme koje posmatrač investira u ove scene je prošlo vreme, zapravo istorija posttranzicionog društva, sa sebi svojstvenim odnosom prema prirodi, okruženju, religiji, društvenim vrednostima.

“Iako dakle postoji direktna veza između fotografije i stvarnog sveta koji prikazuje, Aleksićeva namera nije da sastavi nekakav registar fotografisanih objekata već da preispita estetski potencijal fotografisanog prostora. Izbor objekata koji su fotografisani, a samim tim i izbor socio-kulturnih veza koje se uspostavljaju kroz fotografisane predmete, uglavnom se kreće unutar granica našeg društva. Možda je u nekakvom road tripu Aleksić napravio fotografije koje na prvi pogled deluju kao neumetničke fotografije, iako ukoliko bismo tražili njihove umetničke uticaje mogli bismo ih pratiti sve do američkog umetnika Eda Raše”, naveo je u tekstu povodom izložbe Ivan Manojlović, kustos i istoričar umetnosti, umetnički direktor Artgeta 2018.

Fotografije Aleksića, kako je naveo Manojlović, na prvi pogled deluju kao klinički objektivne, ali ipak vrlo brzo shvatamo da su jako evokativne.

“Posmatrajući ove fotografije osećamo nemir i tenziju u traženju i iščekivanju greške. Umetnik koristi ovaj pripovedački alat gotovo na svakoj slici kao da na taj način ta tenzija postaje cilj svake slike. Na površini fotogafisani objekti deluju mirno, harmonično, ali upravo tu nastaje nemir i efekat/osećaj da ‘nešto nije u redu’, iako ne možemo tačno da kažemo šta je u pitanju”, naveo je Manojlović, ukazujući na važan stav koji Aleksić iznosi – na fotografiji je samo ono što vidiš.

Aleksićevo (1954) obrazovanje obuhvata magistarske studije likovnih umetnosti, osnovne studije društveno-humanističkih nauka, istorija umetnosti i osnovne studije tehničkih nauka.

Aleksić je gostovao, usavršavao se i bio na studijskim boravcima na nizu evropskih univerziteta. Imao je više od 20 samostalnih izložbi, od kojih osam u inostranstvu.

Izložba “Uzorci fotografije” biće otvorena od 13. decembra do 5. januara.

(SEEcult.org)