Moguće odlaganje 54. Bitefa zbog smanjene podrške Ministarstva

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica izjavio je da je moguće odlaganje 54. izdanja Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala zbog smanjene podrške Ministarstva kulture i informisanja Srbije (MKI), odobrene na osnovu godišnjeg konkursa čiji su rezultati tek nedavno saopšteni. Ukoliko ne dođe do naknadnog povećanja podrške, Medenica je rekao da u timu Bitefa ozbiljno razmišljaju o odlaganju festivala, jer to vide kao jedinu mogućnost.

“Uspeli smo da se izborimo i sa stranim i s domaćim protokolima u vezi s pandemijom, gradimo alternativne varijante kako bismo se suočili s mogućim negativnim razvojem događaja u tom pogledu, vodili teške pregovore u trenutku kada ni mi ni naši partneri iz sveta nismo ništa znali, potrošili pet puta veću energiju nego u normalnim uslovima, nismo razmišljali o otkazivanju Bitefa, a što su uradili skoro svi vodeći festivali u Evropi, prevazišli većinu ovih izazova i onda nas je Ministarstvo ‘sačekalo na krivini’”, izjavio je Medenica za portal nova.rs, dodajući da je suma za koju je Bitef u manjku uskraćen problem “veliki i višestruk”. Suma za koju smo u startu u manjku “u visini jedne veće predstave iz skupljih, zapadnih sredina, odnosno dve, pa čak možda i tri iz regiona”.

Medenica na zatvaranju 53. Bitefa, foto: Bojan Kovačević/SEEcult

Kao još veći problem, Medenica je naveo to što je Bitef tek pre desetak dana saznao za rezultate konkursa MKI za savremeno stvaralaštvo, prema kojima je za Bitef izdvojeno 6,5 miliona dinara. Iako je nadležna komisija za pozorišno stvaralaštvo istakla u obrazloženju da je stepen uticaja Bitefa “na kvalitet kulturnog života zajednice visok”, odobreno je upola manje novca nego 2019. godine.

“Svake godine tražimo 15 miliona na konkursu Ministarstva i po toj osnovi dobijamo oko 13. Ove godine smo očekivali da ćemo dobiti nešto manje zbog opšte situacije, ali je ova suma za najmanje 50 odsto manja od optimalne”, naveo je Medenica, koji se “i lično oseća duboko povređenim”, i to “ne kao umetnički direktor Bitefa, nego kao predvodnik male grupe časnih, vrednih i sposobnih ljudi koji su mesecima radili na izuzetno teškom projektu od opšteg kulturnog i društvenog interesa, a koji su se u tom poslu i dokazali, i onda ih je zadesilo ovako nešto”. “Osećanje nepravde je ono što najviše boli”, dodao je on.

Prezentacija dela planiranog Glavnog programa 54. Bitefa u Ljubljani, foto: Katja Kodba / Bitef i SNG Drama Ljubljana

Prema rečima Medenice, u Bitefu su očekivali da će biti smanjivanja budžeta, ali ne toliko da se dovede u pitanje mogućnost održavanja tog festivala, planiranog za prvu polovinu septembra.

“Ne samo da su naša potraživanja sasvim realni troškovi za festival kao što je Bitef, a zbog opšte situacije, mi smo u startu aktivirali plan B u smislu manjeg sveukupnog budžeta, manjih potraživanja u globalu, ne samo da je Bitef jedna od vodećih institucija i tradicija naše kulture – samo jedna referenca: jedini je festival u svetu koji ima vodeću pozorišnu nagradu, ‘Premio Europa per Il Teatro’ – već tu postoji još jedan, za mene ključni problem. Prema objektivnim pokazateljima koje svako može da proveri, kao što su izveštaji domaćih i svetskih medija, ali i broj prodatih karata, 53. Bitef bio je najuspešniji u poslednjih nekoliko godina, mada se ne sme zaboraviti da je isto pisano i za 51. izdanje, koje je obeležilo gostovanje antologijske predstave ‘Planina Olimp’. To znači, sportskim rečnikom rečeno, da mi sami podižemo lestvicu i obaramo vlastite rekorde. I šta nam je nagrada, stimulacija za dalji rad? Seča od 50 odsto!? Važno je napomenuti da ‘štednja’ nije bila za sve ista, što bi još nekako i moglo da se prihvati. Naprotiv, neke manifestacije i institucije koje su u krizi ili ne pokazuju vidljiv, opipljiv rast, dobile su za 30 odsto manje sredstava ili čak ista kao i prošle godine. Ovo je problem koji višestruko nadilazi Bitef, i kulturu generalno: ovo je sindrom odnosa našeg društva prema onima koji pošteno rade i ostvaruju rezultate”, naveo je Medenica.

Iako smatra da je saradnja Bitefa sa MKI godinama unazad bila vrlo korektna, Medenica je rekao da bi se, s druge strane - iz onoga što se u javnosti prepoznaje kao prioritetna agenda ovog saziva Ministarstva, reklo da “međunarodni festival, okrenut ka doslovno celom svetu, a ne samo Istoku, i čija je suština, od osnivanja, promocija najsavremenijeg pozorišnog izraza i liberalnih društvnih ideja, nije u fokusu”. “S tim sam oduvek bio ‘načisto’. Ipak, ta razlika do ove godine nikada nije ugrožavala našu korektnu saradnju…”, dodao je Medenica.

Za razliku od MKI, Grad Beograd, koji je i osnivač Bitefa, izdvojio je 30 miliona dinara, što je nekoliko miliona više nego 2019. godine.

“Grad Beograd godinama unazad blago, ali konstantno, povećava budžetske izdatke za Bitef”, dodao je Medenica, koji je nedavno predstavio deo Glavnog programa 54. Bitefa u Ljubljani, koji će se na tematsko-problemskom planu baviti pitanjima posthumanizma i transhumanizma.

Ministarstvo kulture i informisanja je u oblasti pozorišne umetnosti podržalo 73 projekta sa ukupno 46,2 miliona dinara, a od ukupno 219 prijavljenih na konkurs, odbijeno je 146, među kojima je i 28 čiji su nosioci odustali.

Komisija kojom je predsedavao Sveticlav Goncić, a činili su je i Željko Jovanović i Vladan Đurović, dodelila je najveći iznos u toj oblasti 54. Bitefu - 6,5 miliona dinara, a potom 65. Sterijinom pozorju - 3,4 miliona i 25. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu "Bez prevoda" u Užicu - 2,7 miliona.

Nedavno je negodovanje zbog rezultata konkursa izrazio i Joakimfest u Kragujevcu, kojem prvobitno nije dodeljen ni dinar, ali su nakon prigovora u Ministarstvu najavili da će taj festival ipak biti podržan – kako je izjavio umetnički direktor i selektor Slobodan Savić

Rezultati konkursa objavljeni su, kao i proteklih nekoliko godina, uz kratka obrazloženja odluka komisija kako za podržane, tako i za projekte koji su odbijeni. U obrazloženjima pojedinih projekata istaknuta je njihova vrednost, ali nisu pdržani zbog, kako je navođeno, smanjenih finansijskih sredstava samog MKI.

Prilikom rebalansa budžeta povodom pandemije korona virusa, ukupna finansijska sredstva MKI smanjena su za oko 2,7 milijarde dinara. Zbog pandemije je krajem marta bio prekinut i rad konkursnih komisija, koji je nastavljen posle ukidanja vanrednog stanja u maju.

Za razliku od MKI, Grad Beograd je ukinuo ovogodišnji konkurs za podršku programima i projektima u kulturi, a iz gradske kase dodeljena je naknadno pomoć od po 90.000 dinara za umetnike i kulturne radnike koji su honorarno angažovani u ustanovama kulture čiji je Beograd osnivač.

Gradske vlasti, ujedno, finansiraju novopokrenutu manifestaciju Beogradska letnja scena, od koje je prihod namenjen pozorištima koja su zatvorila vrata za publiku sredinom marta zbog pandemije.

(SEEcult.org)