Marijana Kolarić nova direktorka MSUB-a
Istoričarka umetnosti i kustoskinja Marijana Kolarić imenovana je 18. februara na sednici Vlade Srbije za direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čime se okončava višegodišnje v.d. stanje te ustanove.
Upravni odbor MSUB-a ocenio je Marijanu Kolarić kao "najozbiljnijeg i najkvalitetnijeg kandidata", saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja, koje je predložilo imenovanje direktrora na osnovu mišljenja UO o kandidatima prijavljenim na nedavni javni konkurs.
Marijana Kolarić predložena je za obavljanje čelne pozicije u MSUB-u nakon javnog predstavljanja predloga rada tog muzeja, kao strateškog dokumenta baziranog na obradi i unapređenju kolekcije, programskih sadržaja, ljudskih resursa, saradnje, publike i ostvarivanja sopstvenih sredstava, navedeno je u saopštenju.
Foto: Bojana Janjić/MSUB
Marijana Kolarić je umetnička direktorka i kustoskinja Galerije "Novembar" u Beogradu, koju je osnovala sa Srđanom Šaperom.
Diplomirala je 2010. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za istoriju umetnosti. Od 2011. do 2015. godine bila je stručna saradnica za kulturu u Gradskoj upravi Pančeva, a od 2010. do 2017. godine delovala je i kao nezavisna kustoskinja, organizujući nekoliko izložbi u Srbiji i inostranstvu, sa posebnim interesovanjem za umetnost i umetničke prakse zemalja jugoistočne Evrope, kao i na fenomene koji proizilaze iz aktuelnih društvenih dešavanja.
Bila je selektorka i kustoskinja 17. Bijenala umetnosti u Pančevu "SEE Art Gates: Stanja stvarnosti“ (2016), kao i kustoskinja izložbe "Voyage: Putovanje kroz savremenu srpsku umetnost" u Muzeju kineske umetnosti (China Art Museum) u Šangaju, na kojoj su od novembra 2017. do aprila 2018. godine učestvovali: Mihael Milunović, Nikola Kolјa Božović, Ivan Grubanov, Ivana Bašić, Đorđe Stanojević, Olivera Parlić, Brankica Žilović, Branislav Nikolić i Vuk Ćuk.
Marijana Kolarić je i članica Odbora 58. Oktobarskog salona u Beogradu od januara 2019. godine.
Foto: VM/SEEcult
Na konkurs za izbor direktora MSUB-a prijavili su se bili i istoričarka umetnosti Nela Tonković, nekadašnja direkrorka Savremene galerije Subotica i donedavna direktorka Šabačkog muzeja, te bivši dugogodišnji v.d. direktora MSUB-a Slobodan Nakarada, kao i pozorišni reditelj, teoretičar umetnosti i kustos Branko Popović.
Svo četvoro kandidata predstavilo je svoje predloge programa rada MSUB-a u naredne četiri godine na javnoj sednici UO krajem januara. Zajednička nit njihovih predloga je neophodnost promena i izlaska iz stanja u kojem se MSUB nalazi.
Marijana Kolarić predstavila je svoj predlog kao strateški dokument, osvrnuvši se na značaj MSUB-a, istorijat, nasleđe osnivača te ustanove i prvog direktora Miodraga Protića, kao i na potrebu stvaranja “jasnijih smernica za budućnost”.
Predlog Marijane Kolarić, baziran je na šest strateških tačaka (obrada i unapređenje kolekcije, te unapređenje programskih sadržaja, ljudskih resursa, saradnje, publike i ostvarivanja sopstvenih sredstava) sa ciljevima i indikatorima njihovog ostvarenja.
Unapređenje kolekcije podrazumevalo bi konstantno dopunjavanje zbirki, ali i teorijsko i istorijsko bavljenje radovima, te njihovo predstavljanje. U cilju dopune zbirki, predlaže izradu akcionog plana otkupne politike koja bi bila dostavljena osnivaču kao redovna budžetska linija, ali i bi podrazumevala i partnersku saradnju javnog i privatnog sektora, na kojoj je velikim delom i baziran njen koncept. U kontekstu unapređenja kolekcije, Marijana Kolarić predlaže i reviziju cele muzejske zbirke, te digitalizaciju celokupne građe.
Što se tiče unapređenja programskih sadržaja, osim izlagačke delatnosti, njen plan obuhvata i osavremenjivanje biblioteke, podsticanje istraživačke i izdavačke delatnosti, organizovanje edukativnih programa za različite uzraste…
Poseban strateški plan Marijane Kolarić odnosi se i na ljudske resurse, što bi podrazumevalo stručne seminare i druge vidove usavrašavanja, obezbeđivanje posebnih sredstava za mobilnost, saradnju sa drugim ustanovama, te zagovaranje otvaranja novih radnih mesta.
Marijana Kolarić naglasila je i značaj partnerstva javnog i privatnog sektora, ali i unapređenja saradnje MSUB-a sa strukovnim udruženjima, nevladinim organizacijama, medijima, sponzorima…
Kao možda najveći izazov, navela je povratak stare i razvoj nove publike, a osim edukativnih programa, u tom kontekstu, između ostalog, planira i izradu novog sajta, osavremenjivanje njuzletera…
U cilju povećanja sopstvenih sredstava, Marijana Kolarić smatra da bi MSUB, osim prodaje ulaznica, mogao da sačini posebne sponzorske pakete i popuste, a između ostalog, trebalo bi da otvori i muzejsku prodavnicu, te kafe/restoran, jer to, kako je istakla, ne doprinosi samo dopuni budžeta, već i stvaranju sopstvenog identiteta – na primer kroz brendiranje određenih ličnosti.
Program koji je predložila nije sadržao konkretan izložbeni plan za naredne četiri godine, već nacrt tipa izložbi, među kojima bi bila jedna godišnje iz zbirki MSUB-a, jedna retrospektiva umetnika iz Srbije ili sa prostora bivše Jugoslavije, jedna samostalna ili grupna živih umetnika, jedna koprodukcija sa partnerima iz regiona ili inostranstva…
Na pitanje članova UO ima li plan B za saradnju sa inostranstvom i popularizovanje zbirke u uslovima pandemije korona virusa, Marijana Kolarić je navela da je epidemiološka situacija stvorila ogroman problem u smislu organizovanja izložbi, ali i podstakla sve veću digitalnu prisutnost muzeja. Kao posebno pozitivan primer navela je Tejt Modern, koja je skoro sve vreme pandemije zatvorena, ali je serijalom kratkih videa možda čak pridobila i veći broj publike nego inače.
Marijana Kolarić dobila je bila za svoj predlog pohvale većine članova UO – Aleksandar Leka Mladenović je rekao da je imala “interesantno izlaganje”, Nikola Božović je ocenio da je njen predlog programa izuzetan, a predsednik UO Vladislav Šćepanović je dodao: “Imamo sreće da imamo ovako dobre kandidate”.
Šćepanovića je posebno zanimalo u diskusiji kako Marijana Kolarić iz privatnog sektora vidi rad javne ustanove, na šta je rekla da joj je iskustvo rada u Sekretarijatu za kulturu Pančeva pomoglo da “upozna kako sistem funkcioniše”. Kako je rekla, nije želela da nastavi karijeru u birokratskim vodama, pa je nastavila kao samostalni kustos.
Imenovanjem Marijane Kolarić za direktorku MSUB-a okončava se višegodišnje v.d. stanje tog muzeja.
Konkurs za izbor direktora MSUB-a izazvao je, inače, burne reakcije u stručnoj javnosti, uz kritike i proceduralne, i sadržajne strane tog raspisa.
Prethodni konkurs nije uspeo, jer Vlada Srbije nije izabrala nijednog od prijavljenih kandidata, već je bez obrazloženja krajem januara 2020. godine imenovala za v.d. direktora Viktora Kiša, do tada najpoznatijeg po festivalu Devet u Straroj ciglani. Na konkurs su se bili prijavili Slobodan Nakarada, te istoričari umetnosti dr Branislav Dimitrijević i dr Zoran Erić i umetnik i profesor dr Vladislav Šćepanović, aktuelni predsednik UO MSUB-a. Šćepanović je na istoj sednici vlade krajem januara 2020, na kojoj je imenovan Kiš, postao član UO MSUB-a, nakon ostavke predsednika UO Nikole Šuice, koji je ocenio bio da je rad UO MSUB-a obesmišljen i sveden na pravno-finansijska odobravanja.
MSUB je tokom protekle godine bio u žiži javnosti i zbog određenih poteza v.d. direktora Kiša, uključujući plan o izgradnji kafea u prizemlju i organizovanje gostovanja izložbe venčanica modnog kreatora Žan-Pola Gotjea.
*Naslovna fotografija: Kritika na delu / screenshot
(SEEcult.org)
