Festival u slavu Rostropoviča
Slavni vilolončelista Mstislav Leonidovič Rostropovič (1927-2007) dobiće još jednu počast u Moskvi - u centru za opersko pevanje, koji nosi ime njegove supruge Galine Višnjevske, od 13. do 19. septembra biće održan prvi međunarodni muzički festival master klasa “Slava, maestro”. Maestrova kćerka Olga Mstislovna, inače predsednica fonda Rostropovič, rekla je povodom te inicijative da je njen otac celog života neprestano pomagao mladim talentima i istakla da je bio veoma interesantan ne samo kao muzičar, već i kao pedagog i čovek.
Slavni vilolončelista Mstislav Leonidovič Rostropovič (1927-2007) dobiće još jednu počast u Moskvi - u centru za opersko pevanje, koji nosi ime njegove supruge Galine Višnjevske, od 13. do 19. septembra biće održan prvi međunarodni muzički festival master klasa “Slava, maestro”.
Maestrova kćerka Olga Mstislovna, inače predsednica fonda Rostropovič, rekla je povodom te inicijative da je njen otac celog života neprestano pomagao mladim talentima i istakla da je bio veoma interesantan ne samo kao muzičar, već i kao pedagog i čovek.
Prema njenim rečima, ideju o održavanju međunardong festivala “Slava, maestro” odmah je podržao ruski ministar kulture Aleksandar Avdejev, a najpoznatiji muzičari sveta sa radošću su se odazvali pozivu da učestvuju.
Čuveni violončelista i dirigent Rostropovič umro je u aprilu 2007. u 81. godini, a na hiljade Rusa oprostilo se od njega mimohodom pored kovčega koji je bio postavljen u sali Moskovskog konzervatorijuma.
Pored kovčega je prošao i položio cveće i tadašnji ruski predsednik, a sada premijer Vladimir Putin, koji je nešto ranije uručio Rostropoviču najviše rusko priznanje.
Rostropovič je bio poznat i kao simbol borbe za ljudska prava i slobode.
Rođen 1927. godine u bivšoj sovjetskoj republici Azerbejdžanu, pohađao je Moskovski konzervatorijum još kao tinejdžer, a uporedo sa talentom, razvijalo se i njegovo neslaganje sa režimom.
Početkom 70-ih, ustao je u odbranu pisca Aleksandra Solženjicina, a potom se i sam nasao na udaru Komunističke partije.
Državljanstvo mu je oduzeto zbog podrške Solženjicinu, pa je sa suprugom otišao 1974. godine u SAD, gde je izgradio uspešnu karijeru, dirigujući 17 sezona Nacionalnim simfonijskim orkestrom u Vašingtonu i inspirišući niz kompozitora, kao što su Kšištof Penderecki i Bendžamin Britn.
Rostropovič je ostao upamćen i po javnom sviranju čela u vreme pada Berlinskog zida, a nakon sloma komunizma i u Sovjetskom Savezu, mogao je trijumfalno da se vrati u Moskvu. U ruskoj prestonici pridružio se 1991. godine predsedniku Borisu Jeljcinu na balkonu ruskog parlamenta, u znak podrške masovnim demonstracijama za demokratske promene. Umro je, inače, svega nekoliko dana nakon Jeljcina.
B. Rakočević / SEEcult.org
