Amazonka ruske avangarde
Retrospektiva Aleksandre Aleksandrovne Ekster (1882-1949), “Amazonke” ruske avangarde - kako su je nazvali posle jedne njujorške izložbe, otvorena je u Moskovskom muzeju moderne umetnosti (MMOMA) na Petrovki uz veliku pompu, kao postavka bez presedana. To je dosad najveća najveća izložba Eksterove, umetnice koja je, između ostalog, kreirala svojevremeno i uniforme za Crvenu armiju.
Retrospektiva Aleksandre Aleksandrovne Ekster (1882-1949), “Amazonke” ruske avangarde - kako su je nazvali posle jedne njujorške izložbe, otvorena je u Moskovskom muzeju moderne umetnosti (MMOMA) na Petrovki uz veliku pompu, kao postavka bez presedana.
To je dosad najveća najveća izložba Eksterove, umetnice koja je, između ostalog, kreirala svojevremeno i uniforme za Crvenu armiju.
U Rusiji do sada nije bilo tako obimne izložbe jedne od najčuvenijih ruskih slikarki na Zapadu, a glavni razlog za to je bio što je njeno nasleđe 1924. godine bilo razdvojeno “gvozdenom zavesom” na period do i posle njenog odlaska u inostranstvo.
Na retrospektivi u MMOMA predstavljeni su radovi rusko-ukrajinske avangardne slikarke koji su pozajmljeni iz 13 muzeja, među kojima su i Ruski muzej, Tretjakovska galerija, Državni muzej “Puškin”, ali i Pozorišni muzej “Bahrušin”, iz koga je pozajmljeno više od 60 nacrta i skica za kostime i dekoraciju scene.
Ruski muzeji nemaju baš u izobilju dela iz njenog kubističkog i futurističkog perioda, a to su baš one slike koje najviše cene istraživači i kolekcionari.
Kustos izložbe, glavni ruski stručnjak za ukupni umetnički opus Aleksandre Ekster, Georgij Kovaljenko, tvrdi da je ta postavka prava retrospektiva sa širokim obuhvatom ne samo njenih slika i grafika, nego i mnoštva pozorišnih radova, kao i knjiga i ručnih radova.
S druge strane, prikaz monografija o toj avangardnoj umetnici predstavlja velike probleme priređivačima izložbe, imajući u vidu veliki broj skandala povezanih s njom, koji su je kao “opasnog junaka” pratili na zatvorenim izložbama i akukcijama.
Pretendujući na titulu najboljih poznavalaca stvaralaštva svetske dame ruske avangarde, francuski istoričari umetnosti i kustosi svađali su godinama među sobom i gonili po sudovima. Desetine njenih slika proglašavane su za falsifikate, a što je najžalosnije - to su i bili.
Otuda se javlja i ogromno nepoverenje koje se u poslednje vreme ispoljava gotovo u svakoj novopronađenoj “Ekster”, pa neka od tih podozrenja nisu mogla mimioći ni restrospektivu u MMOMA.
Ruski mediji, povodom izložbe, ukazuju da je nastavak trenda skandala i povodom retrospektive tužna pojava koja ometa da se stvaralaštvo nedužne Aleksandre Ekster prouči u normalnoj izložbenoj atmosferi.
Kćerka nižeg državnog činovnika Aleksandra Grigoroviča završila je gimnaziju i Umetničko učilište u Kijevu, a u 21. godini se udala za rođaka, advokata Nikolaja Ekstera i uputila se s njim (nije se tačno znalo da li na svadbeno ili umetničko putovanje) u Minhen, da bi tamo ne bez uticaja Alekseja Javljenskog postala poznata slikarka.
Nakon toga su usledile studije u Parizu, poznanstvo s tamošnjim moskovskim i kijevskim radikalima, intezivna faza prelaska sa neoimpresionizma ka futurizmu, zatim Pikaso, Leže, Apoliner, Larionov i Gončarova kao prijatelji i sabesednici, svemoguće avagradne izložbe bilo u francuskoj, bilo u ruskoj prestonici, emigracija, postepeno padanje u zaborav, a potom smrt gotovo u goloj bedi i siromaštvu...
Eksterova je uradila i nekoliko rešenja scenskog prostora za Tairovski kamerni teatar, tako što je na realnu površinu prenela kubističko-futurističke modele scenske kutije, a nije zanemarljiva ni njena predavačka delatnost u Odesi i Kijevu, čiji je rezultat unikatni sistem nastave o nefigurativnom slikarstvu koju je sa velikom pažnjom i uspehom pratilo nekoliko desetina obdarenih polaznika.
Aleksandra Ekster nije bila osobito lepa i nije posedovala jedinstveni magnetizam druge boginje ruske avangarde - Natalije Gončarove.
Bila je gostoljubiva supruga imućnog kijevskog advokata, sa veoma uvažavanom u svim umetničkim krugovima Moskve i Pariza rusko-ukrajinskom kuhinjom, koju je spremala kulinarska čarobnica, domaćica kuće Anuška.
Slikarkinom višespratnom kućom u Moskvi odjekivao je bujni govor gromoglasnog Burljuka koji joj je bio privlačan zato što je sumnjao u sve i svakog da plagiraju Maljeviča. Ona sama u razgovoru s gostima i u društvenim raspravama, a još više u svojim, ponekad do paradoksalnosti “otkačenim” slikama, postajala je prava “amazonka”.
Popularni nadimak dobila je posle čuvene izložbe u Njujorku, i njime se može mnogo toga objasniti u njenom stvaralaštvu. Ona nije vodila bitku za napuštanje doma i porodice, nego je celog svog umetničkog veka hrabro vojevala za pravo da govori ne tako kao što svi zbore, ne na istom jeziku kao i ostali, nego na svom sopstvenom, umetničkom jeziku i iskazu.
Postavku izložbe u MMOMA dizajnirao je Boris Meserer, poznati umetnik i scenograf, predsednik Moskovske asocijacije pozorišnih, filmskih i TV umetnika.
Izložbu prati obiman katalog koji sadrži eseje, pojedine retke i neobjavljivane rukopise i arhivske materijale, bibliografiju, spisak izložbi i mnoge reprodukcije Aleksandre Ekster.
Izložba u MMOMA je otvorena do 22. avgusta.
Sajt MMOMA je www.mmoma.ru
Branko Rakočević
