Kamera kao unutrašnje oko
Izložba “Prisustvo” Svetlane Volic, otvorena u Prodajnoj galeriji “Beograd” do 3. septembra, postavlja pitanja na temu percepcije, sećanja i aktivnog vremena samospoznaje. Reč je o video radu koji je nastao kao deo intimnog kazivanja u kojem se smenjuju mandati subjekta, odnosno objekta opserviranog noćnim snimkom video kamere. Ključne za taj rad postaju estetizovane slike ili lepe slike, kako ih autorka naziva, koje „uvek u sebi kriju izvesnu dozu frustracije, usamljenosti i melanholiju“.
Izložba “Prisustvo” Svetlane Volic, otvorena u Prodajnoj galeriji “Beograd” do 3. septembra, postavlja pitanja na temu percepcije, sećanja i aktivnog vremena samospoznaje.
Reč je o video radu koji je nastao kao deo intimnog kazivanja u kojem se smenjuju mandati subjekta, odnosno objekta opserviranog noćnim snimkom video kamere. Ključne za taj rad postaju estetizovane slike ili lepe slike, kako ih autorka naziva, koje „uvek u sebi kriju izvesnu dozu frustracije, usamljenosti i melanholiju“.
U 16-minutnom filmu redukovani gestovi tela i mimike sinhronizovani su u svojevrsnu koreografiju svetla i senke, introspektivni prostorni crtež.
“Da li možemo reći da se video instalacija Svetlane Volic, može pogledati obrnuto?! Ili, kako sama autorka kaže, da se kroz kameru koja se razume kao unutrašnje oko, može primetiti ono što svakog čini uznemirenim u prostoru gde do tada nije obitavao. Video instalacija ‘Prisustvo’ se baš odnosi na oslobađanje... ne puko oslobađanje na koje smo navikli kroz buran XX vek, već na drugo oslobađanje - video slike, koja je postala dokument stvarnosti koji do tada nije primenjivan u umetnosti”, naveo je predgovoru kataloga Predrag Terzić, takođe vizuelni umetnik.
Prema njegovim rečima, slike koje se kreću važne su u današnjem svetu i u sebi nose informaciju koja se mora na adekvatan način i razumeti.
Svetlana Volic u video instalaciji “Prisustvo” pokušava da dodirne i obuhvati protok vremena, koji se sve više vezuje za pojam brzine.
“Ovde imamo potrebu da usporimo i da pokušamo sa sagledamo duhovnu i fizičku ravnotežu koju nam nudi ‘Prisustvo’. Što je na pragu razumevanja Rosalind Kraus (Rosalind Krauss) koja video razume kao preispitivanje i kritiku svog bića. Sa druge strane, imamo potrebu da video instalaciju kod Svetlane Volic razumemo kao prošireni ekran. Drugim rečima, da celokupnu instalaciju unutar prostora galerije obuhvatimo sa više čula, tako da našom kretnjom kroz instalaciju uviđamo da se slike pomeraju, prenoseći nam na taj način drugačije razumevanje prostora i onoga šta se dešava oko nas”, naveo je Terzić.
Svetlana Volic (1974) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Realizovala je veliki broj prostornih i video instalacija za pozorišta i scenske događaje, a imala je više samostalnih izložbi i učestvovala na više od 50 grupnih izložbi, simpozijuma i festivala u zemlji i inostranstvu.
Sajt Prodajne galerije “Beograd” je www.galerijabeograd.org
(SEEcul.org)
