Subota 23. jul 2016. godine. Sparno, lenjo, tromo prepodne jednog sasvim običnog letnjeg dana, jedne po mnogo čemu posebne godine. Dok subotama, mesecima i godinama provodim prepodne pokušavajući da se održim na površini svog Bermudskog trougla, plutam po površini svog malog mora u delu okeana zvani Život, ove sate neobične subote provela sam kraj malog-velikog ekrana.
Tekst je moj pokušaj da ponudim odgovore na brojna pitanja koja se ovih dana uz mnogo neukusa i degutantnosti otvaraju u našoj javnosti. Tekst je svedočenje svedočenja, dug je, jer je i postupak dug. Svako može da odustane od čitanja, ali ne i žrtve koje bi odustajanjem rizikovale da budu dodatno anatemisane, optužene i proglašene krivim za lažno svedočenje. Ovom prilikom zahvaljujem se NJOJ i članovima njene porodice na iskazanom poverenju i saglasnosti da ovo svedočenje predstavim onima koji su zainteresovani da ga pročitaju.
